У Србији представљена монографија о женама жртвама рата у Републици Српској

БЕОГРАД - Генерални секретар Министарства спољних послова Републике Србије Душан Козарев изјавио је данас, поводом представљања монографије „Наша исповијест 2 – свједочење жена жртава рата у Републици Српској 1992-1995“, да је циљ саме књиге да се сазна истина о страдању великог броја жена током сукоба на простору Босне и Херцеговине, да се дође до правде и да починиоци одговарају за недјела.

Без истине и правде, суочавања са злочинима и истином, не може се доћи до помирења, а без тога је тешко створити заједничку и стабилну будућност, нагласио је Козарев, обраћајући се амбасадорима и дипломатским представницима више од 30 земаља, који су у Министарству спољних послова могли да из прве руке чују свједочења двије жене о тортурама и злостављањима којима су биле изложене у бошњачким логорима и казаматима 90-их година.

„Због истине, због правде и због будућности, не због прошлости и без политизације, ово није враћање у прошлост, већ да би будућност вама била боља, треба да саслушамо свједочења о којима се мало зна и код нас, а још мање у међународној јавности“, навео је Козарев и додао да монографија представља само дио огромног мозаика патње, али значајан допринос публиковању истине.

„Србија се борила против покушаја да се једногласно изгласа једна позиција о Сребреници у Уједињеним нацијама прошле године, па смо у најмању руку подијелили свијет, те аутори Резолуције нису успјели у намјери, а то је да нас свијет једногласно опет стави на неки стуб срама и опет покуша нас да провуче кроз неко блато и опет нас стигматизује, као неке дежурне, регионалне и континенталне и глобалне проблематичаре, ми само хоћемо да останемо, опстанемо, да живимо и да нам буде елементарно нормално да дјеца не брину, да ће проћи кроз исто, шта су родитељи или баке и дједови или старије генерације прошли, а из предања сви то имамо у колективном сјећању, и свјесном и несвјесном“, навео је генерални секретар Министарства спољних послова.

Предсједница Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић и чланица Гордана Ботић говориле су о језивим тортурама, злостављањима и патњама кроз које су прошле, као и велики број других Српкиња, али и Хрватица и Бошњакиња које су биле удате за Србе. Нагласиле су да њихово јавно обраћање о преживјелим страхотама јесте истовремено вапај, апел и молба, захтјев да судови у Босни и Херцеговини, као и међународне институције, без обзира на проток времена, истраже те злочине и процесуирају мучитеље, од којих је огромна већина остала изван домашаја правде.

Директор Архива Војводине Небојша Кузмановић и представници Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење есталих лица Републике Српске – Виктор Нуждић и Мирослав Љубојевић – објаснили су значај документовања страдања наших људи, не само кроз истраживање и бележење бројки и других фактографских података о страдалима, већ и кроз прибављање, чување и публиковање личних свједочења жртава у протеклим сукобима. Они су изразили посебну захвалност Министарству спољних послова Републике Србије и министру Марку Ђурићу на помоћи и подршци у публиковању другог дијела двојезичне (српско-енглеске) монографије о страдању у Републици Српској.

Козарев и делегација Удружења жена жртава рата из Републике Српске састали су се у Парохијском дому на Светосавском тргу са патријархом српским господином Порфиријем.
.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.