У сивој зони нестане девет милијарди КМ!

САРАЈЕВО - Сива економија и даље представља велики проблем у БиХ. Иако је у посљедњих десетак година дошло до процентуалног пада, односно прелијевања нелегалних токова у легалне, њен проценат је и даље висок и изнад глобалног просјека, што БиХ на годишњем нивоу кошта око 8,8 милијарди марака.

Открива ово најновија анализа о глобалној сивој економији компаније "Ернст енд Јанг" за 2025. годину, према којој се од 131 анализиране земље БиХ нашла негдје на средини ове листе, на 63. мјесту, у друштву Ел Салвадора, Тукменистана, Јерменије, Бјелорусије, Јордана и Мексика.

Иако је у посљедњих пет, а поготово десет година дошло до значајног пада сиве економије, оно што забрињава јесте податак да је БиХ након Албаније и даље најгоре рангирана европска држава по степену, односно обиму сиве економије, а који према подацима поменуте анализе износи 18,6 одсто БДП-а, иако има и оних који указују на то да је она далеко већа - око 25 одсто. Међународни монетарни фонд процијенио је да је сива економија у БиХ 2021. износила чак тридесетак одсто БДП-а, што, како су тада истакли из ове финансијске институције значајно ограничава капацитете за улагања у кључне секторе попут здравства, образовања и инфраструктуре.

Које год податке узмемо као релевантне, јер је тачан обим сиве економије тешко израчунати, може се рећи да готово свака четврта, а можда и пета марка на крају заврши у такозваној сивој зони, односно у нелегалним токовима.

Ако изузмемо поменуту Албанију, али и Грчку, Румунију и Украјину, БиХ у просјеку има два или три пута већи проценат сиве економије него остале европске државе. Када су у питању бивше југословенске републике, најбоље су рангиране Словенија и Хрватска, у којима овај проценат износи осам, односно 9,3 одсто БДП-а, дупло мање него у БиХ. У бољој позицији је и Србија (17 одсто), али и Сјеверна Македонија (16,9) и Црна Гора (13,6). Када се збирно погледа сива економија шест бивших југословенских република годишње кошта око 62 милијарде марака.

На првом мјесту ове неславне листе, као најгоре земље означене су Сијера Леоне, Нигер и Непал, у којима се сива економија процјењује на више од половине БДП-а. На првих 50 мјеста углавном се налазе афричке и азијске државе те понека јужноамеричка и европска - Албанија и Грузија.

Аутори ове анализе указују на то да је високи проценат сиве економије најчешће присутан у земљама са ниским приходима, док је у оним са високим - најмањи обим. Најбоље рангирана земља је УАЕ у којој се проценат сиве економије наводно креће тек око два одсто. Гледано у новцу, то износи око 18,6 милијарди марака, колико, примјера ради износи и у Албанији, али БДП УАЕ је 22 пута већи од албанског. Готово идеална ситуација је и у Катару, Бахреину, Сингапуру, Кувајту, Канади и САД. Проценат сиве економије у поменутим државама мањи је од пет одсто. Када су у питању европске државе, најуређеније су Ирска и Швајцарска (5,1 одсто).

Економисти већ годинама упозоравају на то  да сива економија представља један од кључних проблема и изазова БиХ. Истраживање објављено у марту ове године открило је да чак свако треће предузеће у БиХ послује у сивој зони прије него што се региструје, док 42 одсто њих у том статусу остаје дуже од двије године. То на крају, наводе аутори овог истраживања из Инвестиционе фондације Импакт, доводи до мањих буџетских прихода, власти губе средства која би могла бити усмјерена на унапређење пословног амбијента и подршку предузетницима, али и ствара нелојалну конкуренцију, јер предузећа у сивој зони послују без фискалних обавеза. При томе и радници без уговора остају без законске заштите и социјалних бенефиција. Из ове фондације су на крају истакли да једино рјешење може бити стратешки приступ у усклађивању законских регулатива са стандардима Европске уније, да би пословање било поједностављено и олакшано. Сматрају да би ситуацију могло поправити и смањење пореских оптерећења.

Економиста Игор Гавран каже за "Глас Српске" да иако је тешко процијенити колика је заиста сива економија у БиХ, она је несумњиво и даље присутна у високом проценту, вишем од претпостављеног у поменутој анализи.

Сматра и да је нереално очекивати да се БиХ избори са овом почашћу када постоји некажњена висока корупција на највишим политичким нивоима. Према његовом мишљењу, институционални проблеми односе се на ниске казне за оне који партиципирају у сивој економији, слаб правни оквир, недовољну стручну и кадровску оспособљеност институција, али и недостатак мјера за стварање повољнијег пословног окружења кроз смањивање пореских и других оптерећења за оне који легално послују.

- Годинама се праве разне стратегије и оснивају некакве нове институције које треба да се баве овим проблемом. Нажалост, ништа значајније није урађено. Сива економија је и даље велика рак-рана БиХ, јер корупција не само да није искоријењена, већ је свеприсутна. Да ли је ико са неке важније функције кажњен због ње? Није! Велики проблем, када је у питању БиХ, јесте што ми примјећујемо и региструјемо само примјере сиве економије у физичком облику, као што је рецимо непријављивање радника. Али, имамо и друге облике, које је далеко теже открити, тако да сматрам да је сива економија код нас далеко већа него што можемо на прву и да претпоставимо - каже Гавран.

Наводи да данас имамо један парадокс да радници запослени у сивој економији, условно речено, боље пролазе од легално запослених, јер добијају више новца на руке. То како додаје одговара онима који не размишљају о старим данима и пензији. На питање да прокоментарише како је то у појединим земљама стопа сиве економије мања од пет одсто, Гавран појашњава да се ради о изузетно уређеним државама, као што је Швајцарска, у којима грађани и послодавци поштују законе, свјесни да их у случају њиховог непоштовања чекају високе казне, а којих нико није поштеђен.

- У Швајцарској постоји једна традиција поштовања закона, за разлику од БиХ, у којој је, нажалост све присутнија традиција корупције, која је ушла у готово све споре друштва - поручио је овај економиста.

 

ЗАПАДНИ БАЛКАН

Држава         Проценат Милијарди КМ

 

Албанија                27,8              18,6

БиХ                           18,6              8,8

Србија                     17,2              24

Македонија                      16,9              4,6

Црна Гора              13,6              1,7

Румунија                13,1              79

Бугарска                10,5              18,6

Хрватска                9,3                 13,4

Словенија              8                     9,5

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.