
Сваке године, под покровитељством Свјетске организације за интелектуално власништво (WIPO), одређује се централна тема којом се истиче једна од форми креативног изражавања. Ове године, у средишту пажње налази се музика.
Поводом 26. априла, синергијом Института за интелектуално власништво Босне и Херцеговине и Асоцијације композитора – музичких стваралаца (АМУС), уприличен је програм који је прославио стваралачку снагу духа човјечанства, заштићену правним оквирима.
У поздравном говору, директорица АМУС-а, доц. др. Лејла Трнчић, указала је на неизоставну улогу музике у свакодневном животу и њен капацитет да превазилази границе.
"Нама у АМУС-у је припала част да данас заједно с Институтом за интелектуално власништво БиХ будемо домаћини догађаја који ће Босну и Херцеговину ставити као активног судионика свјетске заштите права и интелектуалног власништва. У складу са свјетским смјерницама и дјеловањима, музика се прожима кроз свакодневни сегмент нашег живота. Музика је битна свима нама. Нека данашњи догађај буде примјер како заједничким радом и знањем креирамо друштво за добробит свих нас. Нека дјела постану универзални језик идеје и духа човјечанства", истакла је доц. др. Лејла Трнчић.
Под диригентском палицом Емира Мејремића, Оркестар и Хор Музичке академије Универзитета у Сарајеву, повели су публику на путовање кроз звучне пејзаже, гдје се сусрећу идеали класичних остварења и аутентични израз народних умотворина који кроз севдалинку проговара. Поред севдалинке, изведбе композиција C. W. Glucka, Владе Милошевића, Емира Мејремића, снагом своје изведбе у савременом тренутку, подсјетиле на безвремени ауторски допринос свјетској културној баштини, на отисак духа ствараоца у свеопћем наслијеђу човјечанства.
Посебан акцент програма била је и панел-дискусија "Музика као универзални језик" у оквиру које су, под модераторством Мирзе Хајрића, своја промишљања подијелили стручњаци и умјетници: Јосип Мерџо, директор Института за интелектуално власништво БиХ, Елвир Швракић, предсједавајући Управног одбора АМУС-а, професор Емануел Јосић, аутор Мирко Шенковски Геронимо и професор Емир Мејремић.
Посебан осврт равнатеља Института за интелектуално власништво БиХ, Јосипа Мерџе, допринос је заједници која препознаје важност валидације креативног стварања.
"Захвалан сам АМУС-у што је дао свој допринос да данас обиљежимо овај дан. Интелектуално власништво покрива широк аспект људске креативности и дијели се у двије скупине, индустријско власништво и ауторско власништво. Патенти, жигови, индустријски дизајн у бити на неки начин су заштићени интелектуалним власништвом. Институт издаје одређена рјешења и акте да би се могао појавити у јавном простору. С друге стране, имамо тај креативни дио гдје Институт може донијети рјешења да се одређена ствар заштити. Институт штити права појединаца који својом креативношћу доприносе филмској, продуцентској, музичкој индустрији и свима онима другима, који дају свој допринос нечему што се може заштитити", истакао је равнатељ Института за интелектуално власништво БиХ, Јосип Мерџо.
"Част је и задовољство бити дио ове лијепе пригоде јер знамо да је интелектуално власништво нематеријална категорија која чини особност сваког човјека. Сваки човјек је индивидуа за себе и он се интелектуално одгаја. Приликом самог процеса и учествовања у егзистенцијалној сфери, човјек пролази кроз процес интелектуалног стјецања, а интелектуално власништво је развијено у 16/17. ст. у Енглеској, а тек у 20. ст. дошли смо на простор Еуропе и ми смо један камен у мозаику европског наслијеђа. На самом почетку овог догађаја смо чули једну композицију која представља дјело интелектуалног власништва једног периода", истакао је професор Емануел Јосић.
Промишљања учесника панел-дискусије била су усмјерена према афирмацији друштва које разумије да се идеје не рађају у празнини, већ из потребе да се свијет изрази, преобрази и повеже.
"Свијет у којем живимо обликован је идејама, а без обзира на епохе и технолошке напретке, ум остаје незамјењиво величанство човјека, неисцрпан извор стваралачких похода, на којима интелектуално власништво не представља само правни оквир, већ простор очувања људског духа, стваралаштва и напретка", закључено је на панелу, уз честитку свима онима који својим радом доприносе стварању и очувању вриједности интелектуалног власништва.
"Ја са свог аспекта могу говорити и као предсједавајући Управног одбора АМУС-а и генерални директор Hayata. Имали смо послије рата три периода, један је био у чуду да одређени аутори желе новац од нас након кориштења музике, након тога разумијевање, уважавали смо аутора и потписали уговор с њима и учествовали у јачем стварању њихових дјела и задњи период је период уважавања. Интелектуално власништво је јако важно. Једна мисија и једно знање које свако од људи има је преплетено у дјело било кроз слику или видео и морамо схватити да је то интелектуално власништво", рекао је Елвир Швракић, предсједавајући Управног одбора АМУС-а.
Аутори зрнцем свог талента направе пјесму коју цијели свијет пјева.
"Ја се трудим да радим пјесме које су универзалне да могу дуже трајати. Увијек се трудим да то буде пјесма која ће остати и задовољити публику", истакао је Мирко Шенковски аутор.
У сали Градске вијећнице у Сарајеву, више од стотину званица из најразличитијих сфера креативног и научног стваралаштва, окупило се као потврда да интелектуално власништво није повластица неколицине, већ колективна одговорност, тема која не треба бити редукционистичка јер се тиче свакога. Овај датум није обиљежен тек симболично. Манифестације попут ове позивају нас да застанемо и препознамо да се вриједност интелектуалног власништва не мјери само у патентима, ауторским правима или жиговима, већ у способности да се препозна и сачува оно што је најплеменитије у човјеку – идеја.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.