У породици Драгана Цигана пет мјесеци послије трагеди

Мада су Италијани недуго након херојског чина Драгана Цигана обећали помоћ његовој породици, Дијана каже да та помоћ, иако пријеко потребна, још није стигла

ЧЕЛИНAЦ - Прошло је пет мјесеци од херојског чина Драгана Цигана (31), чија је племенитост љетос задивила све који су чули за догађај који се збио у Италији. Наиме, овај зидар из Бранешаца код Челинца, који је у Италији радио више година чекајући на трајне боравишне папире, 22. јула нашао се на плажи Језоло у Ронкаду. Била је недјеља и пошао је на неколико часова заслуженог одмора. У једном тренутку угледао је како под таласима немирног мора нестаје двоје њему непознате дјеце. Многи су тај призор видјели, али нико се није усуђивао да прискочи у помоћ. Иако невјешт пливач, Драган се бацио у таласе... Дјецу је спасио, а потом нестао у води. Његово тијело извађено је дан касније, разбијено о једну стијену. У знак "захвалности" за племенито дјело, родитељи спасене дјеце од седам и десет година, Барбара Таскин и Матео Бјанка - побјегли су са лица мјеста. Локалне власти одржале су пригодну комеморацију, на којој је Симонела Рубинато, градоначелница Ронкаде, истакла да херојски чин не познаје нације. Данас се Драганова удовица Дијана сама брине о кћеркицама, десетогодишњој Милици и петогодишњој Маријани. На вијест о трагедији, породици Циган први су прискочили представници челиначке општине и њени грађани. Општина је додијелила Милици стипендију која износи 60 марака, набавила јој школски прибор, те пружила једнократну новчану помоћ и обезбиједила огрјев за зиму. Удружење жена "Божур" организовало је велику хуманитарну акцију, у којој је учествовао велики број појединаца и колектива, да би се самохраној мајци са двије дјевојчице обезбиједиле вишемјесечне залихе хране, одјеће и осталих кућних потрепштина. Директор челиначког предузећа "Металнова" Здравко Петровић понудио је Дијани запослење, Дјечији вртић "Невен" бесплатан боравак за Маријану у овом колективу, а приватни аутопревозник Томислав Борјанић бесплатан превоз за све чланове ове породице. - Нисам могла прихватити запослење, јер ми је у садашњим условима било немогуће организовати живот. Маријана не прихвата боравак у вртићу, па не могу путовати на посао у Челинац, удаљен двадесетак километара. Надала сам се запослењу у селу, гдје имају школа, амбуланта и канцеларија Мјесне заједнице - објашњава Дијана. Породицу Циган јесенас су посјетили и представници италијанских општина Ронкаде и Сан Мартино ди Лупери, у којима је покојни Драган живио и страдао, Гуидо Геромел, Силвана Цроззолин, Луиги Иацоно, Марцелло Стоцц, са представницом италијанске амбасаде у Сарајеву. Сагледали су њихово породично стање и обећали да ће помоћи. Дијана каже да до данас та помоћ, иако пријеко потребна, у шта су се увјерили и Италијани, није стигла. Италијанска влада је Орденом за племенитост одликовала Драгана Цигана, а београдске "Вечерње новости" недавно су његовој удовици уручиле Златну плакету - постхумно за најплеменитији подвиг године. Б. МAКСИМОВИЋ ДЈЕЦA - Он је једноставно био такав. Увијек је другима прискакао у помоћ. Мени је највише жао што и њему Бог није помогао да остане жив својој дјеци - каже Дијана. Милица и Маријана вјечно ће се моћи дичити својим татом, који је имао велико и племенито срце. И баш зато, треба им помоћи да одрасту и у животу постигну оно о чему је маштао њихов отац - да буду људи. Као што је био он!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.