У инвазији карцинома превенција затајила

БАЊАЛУКА - Упркос инвазији карцинома од којих свакодневно оболијева све већи број грађана, осам од девет домова здравља у Републици Српској, који су прије шест година били под лупом ревизора, није спровело препоруке о превенцији малигних обољења, које су тек половично испоштовале и републичке институције.

Показао је то накнадни ревизорски преглед спровођења препорука из извјештаја ревизије учинка “Превенција малигних обољења”, која је обављена у фебруару 2019. године.

Основни циљ ревизије прије шест година био је да буде испитано да ли надлежне институције ефикасно спроводе мјере раног откривања малигних обољења и да ли те активности утичу на смањење посљедица. Закључци из 2019. године показали су да иако постоје стратешка и програмска документа која обухватају рано откривање малигних обољења, многи битни управљачки елементи нису били дефинисани.

Најважнији од њих су изостанак управљачког тима задуженог за координацију активности, мониторинг, евалуацију и контролу квалитета спровођења дефинисаних мјера, затим начин позивања циљних група, систем извјештавања и на крају начин финансирања мјера за рано откривање карцинома. Ревизија је прије шест година утврдила и да се превентивни прегледи, са изузетком ПАПА налаза, нису спроводили у мјери у којој је то било планирано, да је велики дио тих прегледа обављен код пацијената који су већи имали изражене симптоме или су уписивани прегледи који нису ни обављени.

Такође, базе података о спроведеним прегледима за рано откривање малигних обољења нису обезбјеђивале тачне и потпуне податке неопходне за сагледавање стања или праћење резултата спроведених прегледа.

Само ДЗ Бањалука обавио задатак

С обзиром на то да спровођење мјера за рано откривање малигних обољења у домовима здравља није вршено на ефикасан начин, због чега потенцијали за уштеде у здравственом систему и користи за друштво у цјелини нису искоришћени, ревизори су надлежним институцијама наложили пет препорука. Од тога су се три односиле на Министарство здравља и социјалне заштите РС, док су се двије односиле на домове здравља у Бањалуци, Требињу, Источном Сарајеву, Палама, Мркоњић Граду, Невесињу, Љубињу, Дринићу и Трнову.

- Накнадни преглед показује да су Министарство здравља у сарадњи са Институтом за јавно здравство и Фондом здравственог осигурања, као и домови здравља, предузимали одређене мјере и активности на спровођењу препорука, али да степен реализације није на потребном нивоу. Од пет датих препорука три су у статусу спровођења, док двије нису спроведене - наведено је у извјештају ревизора.

У документу стоји да су активности надлежних институција на превенцији и раном откривању малигних обољења у посматраном периоду биле ограничене условима пандемије корона вируса, због којег је комплетан здравствени сектор радио у условима значајних ограничења те су фокус и напори здравственог сектора били скоро у потпуности усмјерени на стављање пандемије под контролу.

Ресорно министарство је имало задатак да ажурира постојећа и изради недостајућа стратешка документа која се односе на рано откривања малигних обољења, али и да изврши анализу функционисања мјера с циљем идентификовања расположивих средстава те да успостави капацитете за планирање, спровођење, надзор, евалуацију и извјештавање о резултатима.

Када су у питању домови здравља ревизори су и у накнадним провјерама утврдили да се превентивни прегледи не спроводе, а када се и спроводе то није на начин како је то предвиђено стручним упутством и медицинском праксом. У том погледу само је Дом здравља Бањалука препоруку спровео у потпуности.

Директорица Дома здравља у Дринићу Смиља Булајић истиче да је недостатак кадра и опреме главни кривац што нису спровели препоруке.

- Имамо амбуланту породичне медицине, лабораторију и стоматолошку амбуланту које раде једном седмично. Гинеколога уопште немамо, немамо рендген и ту се прича завршава. Наши пацијенти на редовне прегледе морају одлазити у Бањалуку, која је предалеко, а управо та даљина је један од разлога за негодовање пацијената када им препоручимо превентивни преглед. Имамо средовјечне жене које су код гинеколога биле када су родиле посљедње дијете, које је већ пунољетно - рекла је Булајићева.

Она је додала да не зна ни како ће направити план за превенцију.

- Знам да ћемо морати нешто урадити, али не знам како. Кроз тим породичне медицине и редовне прегледе настојимо дјеловати колико можемо. Млађи су мало свјеснији и здравствено просвјетљенији па их настојимо упућивати на редовне гинеколошке прегледе, ултразвук дојки, колоноскопију и слично. Нажалост број обољелих од карцинома константно расте. Већ 24 године радим у Дринићу као љекар и ситуација је гора него икада. Претходна два мјесеца сваке седмице смо имали по један карцином, то је осам нових карцинома - навела је Булајићева.

Рано откривање изузетно важно

И директор мркоњићког Дома здравља “Др Јован Рашковић” Дејан Гавриловић наводи за “Глас” да је недостатак одговарајућег кадра основни разлог што нису испоштовали препоруке ревизора.

- Идемо у правцу повећања броја едукација и превенција, али немамо довољно кадра. И период “ковида” је био отежавајућа околност на путу спровођења препорука - рекао је Гавриловић и додао да се и у овој општини нажалост биљежи раст броја обољелих од карцинома.

Инвазија карцинома различитих врста присутна је и у Херцеговини, тврди директорица Дома здравља у Требињу Маја Мићуновић.

- Ми нажалост нисмо успјели реализовати препоруке, али надам се да ћемо уз помоћ и подршку локалне самоуправе успјети формирати центар за превенцију малигних обољења. Корону спомињемо сви као изговор, али у овом случају то заиста није тачно. У вријеме “ковида” смо имали велики скок броја заражених и није било времена за бављење превенцијом. Тек лани смо почели мало више да се бавимо тим - рекла је Мићуновићева.

Да је превенција и рано откривање карцинома изузетно важно за “Глас” је испричала и национална координаторка за малигна обољења РС Зденка Гојковић, која је истакла да се у Српској ситуација када је ријеч о превенцији мијења набоље, али да је неопходна шира стратегија која ће дефинисати како спроводити програме скрининга.

- Током 2008. године сам водила пилот-пројекат скрининг мамографије и тада је урађено више од 34.000 мамографских прегледа. Данас имамо знатно већи број мамографа, знатно више радиолога који се тиме баве, имамо Центар за дојку, онколошке конзилијуме и ситуација се поправља, али нам треба програм превенције на нивоу државе. У свијету се врши превенција неколико карцинома попут рака дојке, затим грлића материце, као и дебелог цријева, али није довољно направити само скрининг. Када нешто откријемо, морамо имати сву пратећу дијагностику и капацитете да то можемо испратити - навела је Гојковићева.

Иако нема најновијих података о броју обољелих од карцинома у Српској, она каже да је континуирани раст очигледан.

- Пракса показује да су здравствене услуге које пружамо онколошким пацијентима у порасту за око 20 одсто - казала је Гојковићева за “Глас”.

Фактори ризика

Зденка Гојковић истиче да су бројни фактори ризика који доводе до карцинома, од којих је први пушење.

- У нашем друштву не може се донијети закон о забрани пушења у ресторанима, кафићима, јавним скуповима и гдје год се уђе све је пуно дима и сви пуше цигарете, а управо је то водећи фактор ризика за бројна малигна обољења. Ту је и стил живота грађана који са собом носи гојазност, неправилну исхрану, недовољан унос воћа и поврћа - навела је Гојковићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.