У ФБиХ најављено повећање пензија

ФБиХ до краја ове године очекује неколико значајних промјена у области социјалне заштите, тржишта рада и материјалног положаја радника.

Међу најважнијим најавама су нови раст пензија у јулу, увођење квазиуниверзалног дјечијег додатка и могуће додатно смањење збирне стопе доприноса.

Када је ријеч о доприносима, прошле године почела је примјена новог обрачуна збирне стопе доприноса по запосленом. Стопа је смањена за 13,25 одсто, односно за пет и по индексних бодова, па је у апсолутном износу спуштена са 41,5 на 36 одсто. Ипак, стање на терену показује да велики број послодаваца то растерећење није искористио за повећање плата радницима.

Додатни проблем представља континуирано смањење износа неопорезиве помоћи, због чега су појединим радницима примања мјесецима нижа. Ипак, крајем године, у складу с ранијим најавама и под условом да нови Закон о фискализацији трансакција покаже очекиване резултате, ФБиХ могла би провести још једну мјеру смањења доприноса. То би послодавцима отворило додатни простор за повећање плата, посебно онима који до сада нису пратили инфлацијски раст трошкова живота.

Пензионере чека повећање у августу?

Пензионери би нове добре вијести могли дочекати у августу, јер је план да се, у складу с новим Законом о пензијском и инвалидском осигурању, у јулу изврши још једно повећање пензија. Очекује се да би раст могао износити од 5,6 до шест одсто.

Подсјећамо, прво усклађивање пензија реализовано је у јануару, када су пензије повећане за 11,2 одсто. Раније најаве федералних званичника ишле су у смјеру да би укупан раст пензија у 2026. години могао достићи 17,2 посто, пише "Вечерњи.ба".

Корисници који су остварили право на пензију до 1. јануара 2026. године најнижа пензија износи 666,76 КМ, загарантована 795,74 КМ, док највиша пензија износи 3.333,79 КМ. Ново усклађивање у јулу могло би отворити простор да најнижа пензија за ове кориснике порасте на износ између 704 и 706 КМ.

Квазиуниверзални дјечији додатак

Трећа реформа која би могла бити реализована ове године односи се на увођење квазиуниверзалног дјечијег додатка. Према информацијама "Вечерњег листа", циљ је да сва дјеца у ФБиХ до седме године буду обухваћена дјечијим додатком, док би за старију дјецу био примјењиван приходовни цензус.

Ове најављене мјере могле би донијети одређено олакшање грађанима у времену високих трошкова живота и инфлацијских притисака.

Ипак, за снажније побољшање животног стандарда биће потребни већи инвестициони циклус, дубље реформе, јачање правне сигурности и растерећеније пословно окружење.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.