Друштво
Фото: У деветој деценији пјешачи 16 километара
ПРИЈЕДОР - Многи који су у времену кризе на ивици снаге да издрже сва искушења пред којима су се нашли можда би требало да упознају људе каква је Ката Рендић (83) из села Калајева код Љубије. Можда би тада у себи нашли још снаге да нађу рјешење за своје проблеме или да схвате да свијет не почива на материјалном већ на духовном богатству.
Ова чила старица, коју смо упркос њеним поодмаклим годинама срели како пјешачи до неколико километара удаљене аутобуске станице да би стигла у Приједор, пуна је енергије коју, док проговори, преноси на своје саговорнике.
- Пошла сам у град јер сам код Кинеза купила неку мајицу, па хоћу да ми је једна кројачица мало скрати јер ми је велика. Волим ја да се лијепо обучем па макар пет дана не јела ништа - каже расположена старица и враћа се с нама до своје куће да нам покаже гдје и како живи.
- Имала сам супруга, звао се Марко Токмаџић, али се нисмо вјенчали. Умро је прије двије године, а ја сам остала да живим у његовој родној кући - прича нам бака Ката.
Додаје да има шпорет и кревет који је спреман да се наложи с њим ватра, толико је стар и пропао.
- Једино ме високе температуре спречавају да га сад у љето запалим, али то ћу учинити чим захлади. Све је дотрајало, направљено почетком прошлог вијека и немам се шта чудити што је пропало - казује бака Ката и додаје да у кући има и мишева, а недавно је клупко змија пало с крова насред куће.
- Не могу да кажем да ми је било свеједно, али нисам излазила из куће док се саме нису распетљале и отишле напоље - каже Ката, која живи од 47 марака помоћи на име туђе његе.
Каже да је и здравље служи, мада је старачке болести и тешкоће не заобилазе. Иде бака Ката и по 16 километара пјешке до цркве у Шурковцу на мису. Иако јој родбина од невјенчаног супруга не дозвољава да пређе да живи у новију кућу, вјерује у добре људе и бољу будућност.
- Јуче сам устала лагана, јутрос још лаганија, а сад сам ево и вас срела, па ће ми дан бити као да је био празник и никада вас нећу заборавити - рече нам на растанку бака Ката. A нама остаде да се дубоко замислимо над свим овим што смо видјели и чули.
Коза најљепши поклон
Каже да је радост у њен живот унијела коза коју је недавно добила од двоје запослених у општинској Aдминистративној служби. Наиме, када је бака Ката дошла у општину за документа, њену причу чуло је и двоје запослених, који су жељели да остану анонимни, а који су, када су је обишли и затекли како кува лишће да би ручала, купили козу.
- То је моја љепотица, моја цурица, и сад имам млијека и сира, умијесим нешто хљеба, нешто ми помажу комшије и тако се живи из дана у дан - каже бака Ката, неизмјерно захвална онима који јој помажу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике
