У БиХ проглашен жути метеоаларм, температуре до 40 степени

Сарајево - Федерални хидрометеоролошки завод прогласио је жути метеоаларм за подручје Босне и Херцеговине због високих температура ваздуха.

Како је саопштено из тог завода, током викенда и све до наредног петка, очекују се високе дневне температуре ваздуха, углавном, од 31 до 38 °Ц, а на појединим подручјима и вриједности до 40°Ц.

- Други топлотни талас који ће погодити БиХ узроковаће високе температуре ваздуха које могу неповољно утицати на здравље и здравих особа - наводе стручњаци Института за здравље и сигурност хране из Зенице.

Истичу да су главни непријатељи нашег организма сунчаница и топлотни удар које су, последњих година, знатно у порасту због климатских промјена и глобалног загријавања.

Најугроженија су дјеца зато што брзо изгубе течност, труднице, старије особе, хронични болесници, те пацијенти на терапији за измокравање.

- Дуже излагање главе сунцу доводи до сунчанице, посебно кад је потиљачни дио главе директно изложен високој температури и под утицајем сунчеве топлоте.

Наиме, наше тијело се хлади радом кардиоваскуларног система и знојењем - прецизира се.

Ако несмотрено излажемо главу утицају сунца, температура у глави се знатно повећава.

Тијело настоји да расхлади мозак тако што више хладне крви упућује у главу.

Тиме долази до ширења крвних судова мозга и до наглог повећања његове запремине.

То утјече на појаву симптома који су слични потресу мозга и нису безопасни.

Озбиљни случајеви сунчанице могу завршити несвјестицом па и коматозним стањем.

Топлотни удар је врло сличан сунчаници, с том разликом што не мора настати као посљедица директног излагања сунцу. Обично се јавља кад је повећана влажност зрака у вријеме љетних спарина, јер је у таквим условима отежано знојење и природно хлађење организма.

Топлотни удар може се догодити радницима у пекари или у индустрији крај високих пећи, камперу који спава у лоше опремљеном шатору или морнару поред прегријаног бродског мотора, те прегријаном ауту, јавном превозу, чак и стану.

У таквим условима долази до поремећаја центра за терморегулацију, при чему температура тијела стално расте и достиже вриједности и до 40-ог подиока Целзијусове скале.

Тако висока температура доводи до дисфункције централног нервног система која разултује делиријумом, конвулзијама, па и комом.

Ако такво стање потраје, може доћи до трајних оштећења и неуролошких поремећаја.

Симптоми сунчанице и топлотног удара су јака главобоља, суха кожа, стално повећање тјелесне температуре, вртоглавица, немир, поспаност и повраћање, зујање у ушима, поремећај вида, па и несвјестица.

Пулс је убрзан, а дисање плитко и убрзано, могуће је и повећано знојење путем којег се губи знатна количина течности и минерала, нарочито калијума, који је важан за све биохемијске процесе у организму, прије свега у мозгу.

У случају топлотног удара као и код сунчанице мора се интервенисати и одмах почети с расхлађивањем.

Особу смјестити у хладовину или у расхлађену, затамњену просторију и раскомотити је.

Важно је постепено расхлађивање стављањем хладних облога са ледом на потиљак и главу све док се температура не врати у нормалу.

За вријеме топлотног удара тијело губи способност терморегулације тако да се може прегријати или у неким случајевима расхладити.

Због тога је у тежим случајевима неопходно стално мјерити тјелесну температуру и, наравно, сходно томе унесрећеног хладити или утопљавати.

Јако је важно надокнадити изгубљену течност и минерале, давати хладне напитке, али избјегавати пића која утичу на крвоток, посебно кафу и алкохол.

Како се наводи у упозорењу и препорукама тима Института за здравље и сигурност хране, љекару се треба обратити кад тјелесна температура не пада, и поред расхлађивања и лијекова, кад је особа поспана, слабо комуницира са околином или је без свијести, кад упорно повраћа и све је слабија.

Тада се ради о веома тешком облику сунчанице па је потребан преглед љекара који ће утврдити да ли се ради само о сунчаници или се поткрао почетак неке друге болести (нпр. инфекција љетним вирусима или бактеријама).

Превенција (да би се топлотни удар или сунчаница избјегли) подразумијева мјере као што су не излагати се предуго директном зрачењу сунца и за вријеме највећих врућина боравити у хладовини или климатизованој просторији, адекватно заштитити главу, носити качкете или шешире широког обода од прозрачних материјала, одјећа мора одговарати климатским условима и важно је да је од природних тканина и светлијих боја, исхрана мора бити уравнотежена и лагана, богата витаминима и минералима, важно је надокнађивати калијум и магнезијум, које уз натријум и хлор организам нарочито губи.

Због високих температура и повећаног губитка течности знојењем, љети је тијелу и кожи потребна већа количина воде (најмање два литра дневно, што је отприлике осам чаша).

- Препорука је уносити течност полако, у малим количинама и при томе избјегавати алкохолна, газирана и заслађена пића која ће само појачати дехидратацију.

Просторије у којима се борави морају се редовно провјетравати, а ако се користе расхладни уређаји, температуре у односу на спољашњу средину не би требало да се знатно разликују - наводе из Института за здравље и сигурност хране.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.