Тробојка трн у оку

ТРЕБИЊЕ - У хроникама Требиња и Херцеговине остаће забиљежено да је овогодишњи празник Светог Василија Острошког Чудотворца, 12. мај, увеличан подвижничким походом седам требињских младића који су пјешачили 125 километара од Мркоњића, родног мјеста светитеља, до манастира Острог, гдје већ 337 година почивају његове нетрулежне мошти.

Међу учесницима похода пјешачио је и 13-годишњи Василије Бошковић, који је рођен ратне 1995. године, крштен је у родним Мркоњићима у храму Светог Василија годину дана касније када је добио ово часно име.

И ма колико осјећао узбуђење приликом овог путовања, дуго два дана и једну ноћ, ово ходочашће је веома тешко пало свима, посебно малом Василију, који је носио српску заставу на челу колоне.

- На црногорском прелазу Нудо, доста набусито, дочекали су нас цариници и наредили са савијемо српску тробојку или да се вратимо у Требиње. "Ово је Црна Гора и имаћете проблема ако је будете развили", наредили су граничари - сав узбуђен прича Василије Бошковић.

Додаје да су их сат касније, на једном одмору, стигла патролна кола црногорске полиције, који су провјеравали да нисмо случајно поново развили заставу!

Бошковићи су учили дјечака да су Црна Гора и Херцеговина једно, у вољи и невољи да и они потичу из Црне Горе, и сам је у школи учио многе заједничке бојеве и мегдане, буне и устанке Црне Горе и Херцеговине. A сад одједном, као да носе динамит, а не заставу, обиљежје народа, коме су до јуче сви припадали.

Његов отац Раде Бошковић, иначе предсједник Црквеног одбора у Мркоњићима, не крије сузе.

- Да је била америчка застава, можда и албанска, могла би проћи, али српска не може у братску земљу - јада се Раде, истичући да су ходочасници од домаћина кроз Црну Гору и Херцеговину веома љубазно дочекивани, нудили су воду и храну, казивали пречице, а код Ковачевића на Грахову су и коначили.

Василије, иначе ученик Основне школе "Вук Караџић" у Требињу, напомиње да су на овај начин жељели да одају почаст Светитељу и још једном се помоле над његовим животом у манастиру Острог.

Дали су и скроман прилог за 11-годишњег Марка Спаића, из Требиња, који болује од хемофилије, а натечене ноге, жуљеви, умор брзо ће се заборавити..

Оно понижење на "братској граници", гдје границе никада није ни било, неће никада бити заборављено.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.