Три платице на Рзаву

Радоје Тасић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Три платице на Рзаву

ВИШЕГРAД - Мало је малих мјеста као што је Добрун код Вишеграда која се могу похвалити да у раздаљини од само километра имају три жичана моста на ријеци, које народ у овим крајевима назива - платице.

Најстарији жичани мост на ријеци Рзав саграђен је још шездесетих година прошлог вијека код тадашњег Задружног дома у центру мјесне заједнице Добрун и одржао се све до данашњих дана.

Миленко Марковић из насеља Колоне у Добруну прича да данима нико није смио да пређе преко платице када је тек направљена, јер није вјеровао челичним сајлама, које су се љуљале и даскама које су на њих постављене.

- Сјећам се да је у прво вријеме милиција нагонила сељаке да пређу преко платице, чијом је изградњом "социјалистичка власт омогућила напредак села" и личним примјером показивала да је ова врста пјешачког моста преко плаховите ријеке безбједна за прелазак - прича Миленко.

Иза овог направљен је још један жичани мост код насеља Колона у близини тадашње Фабрике боја и лакова "Терпентин", а тек 1969. године изграђена је и платица на Газу, испод села Бијеле.

Вељко Тасић се присјећа да су да се гради платица на Рзаву на Газу највише "агитовали" Мирко Тасић и Влајко Шимшић, који су радили у Гајевима у смоларењу и морали су, када ријека надође, неколико километара да препјешаче обилазним путевима да би стигли до куће.

- У остварењу овог плана помогли су им Видоје Тасић и Неђо и Сретен Голубовић, а када се платица зањихала изнад Рзава, у селу је приређено право славље са печеним јагањцима - прича Вељко.

И Вељко и Миленко памте да су све три платице неколико пута нестајале у матици Рзава. Присјећају се обнављања платица, а највећа поплава забиљежена је 26. новембра 1987. године, када је вода однијела жичане мостове и друмски мост у Добруну.

- Побјесњелии Рзав тада је поплавио пола Добруна, цијело насеље Колоне, пресјекао магистрални пут према Вишеграду и начинио огромну штету - каже Миленко.

Пјешаци

Преко платица на Рзаву некада је дневно прелазило по неколико стотина ђака и радника, путника намјерника и оних који су долазили на Жељезничку станицу Добрун.

Сад тек понекад прође понеки пјешак, а онда се још дуго, дуго љуљушкају прастаре челичне сајле и дрвене даске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.