Фото: Милан Вујић
ГРАДИШКА – Након више од три деценије посвећеног рада, Александар Петровић (58), дугогодишњи службеник Министарства унутрашњих послова (МУП)Републике Српске, касније Државне граничне службе БиХ окончао је своју богату каријеру.
У емотивном разговору, Петровић се присјетио својих почетака, изазова и успјеха које је доживио током дугогодишње службе, истичући да је највеће богатство које носи са собом – пријатељство. Петровић је своју каријеру започео 1. априла 1993. године, у тешким временима, када је Република Српска пролазила кроз турбулентан период. Током своје службе, радио је у различитим полицијским станицама, укључујући Станицу полиције Гламоч, Станицу полиције Поткозарје (Ивањска) и Јединицу за подршку ГП Градишка, гдје је и окончао своју професионалну каријеру.
- Било је много изазова, али и лијепих тренутака. Кроз све то, најважније ми је било да останем човјек и да будем добар колега и пријатељ. Данас, када се осврнем уназад, могу рећи да сам успио у томе. Богу хвала, имам много пријатеља, а то је, по мом мишљењу, највеће богатство - рекао је Петровић.
На питање о оцјени својих колега, Петровић је истакао да му је “битно имати пријатеље” и да је увијек тежио да гради добре односе. - Колеге су ми биле као породица. Заједно смо пролазили кроз тешке ситуације, подржавали једни друге и радовали се успјесима.
Надам се да ћу им остати у лијепом сјећању - додао је Петровић. Његове колеге, међу њима Дамир Булајић, Саша Гламочан, Станислав Макитан, Борис Томић, Бранимир Јанковић, Горан Николић, Огњен Антић... су истакле да ће им недостајати његов професионализам, колегијалност и људскост.
- Наш Ацо је био више од колеге. Био је пријатељ, ментор и особа на коју смо се увијек могли ослонити. Желимо му све најбоље у пензионерским данима - кажу колеге.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.