Три деценије од затварања "Силоса" - за жртве правде нема

Жељка Домазет
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Обиљежавање у Тарчину Фото: Жељка Домазет | Обиљежавање у Тарчину

ТАРЧИН - Тачно 30. година од затварања логора за Србе „Силос“ , преживјели логораши, породице оних који су од мучења и тортура преминули и бројни званичници положили су вијенце и руже на жичаној огради овог логора који је био мучилиште за Србе и након потписивања Дејтонског споразума и доласка мира на просторе БиХ.

У Цркви Светих Петра и Павла у Осенику служен је парастос поводом три деценије од затварања логора "Силос", а потом је положено цвијеће на капију некадашњег казамата у Тарчину у којем је током рата било заточено 600 српских цивила, од којих су њих 24 умрла усљед физичког злостављања, пребијања, тортура и мучења глађу.

Парастосу, који је служио протојереј-ставрофор Миљан Рађеновић, осим вјерника, бивших логораша и чланова њихових породица, присуствовали су и Бошко Томић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић, замјеник предсједавајуће Савјета министара Сташа Кошарац, предсједник Савеза логораша Републике Српске Анђелко Носовић, вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина Виктор Нуждић, који су положили вијенце и цвијеће на капију логора.

Први пут помену су присуствовали представници ОЕБС-а и Амбасаде Велике Британије у БиХ.

Према ранијим свједочењима српских логораша и званичника Републике Српске логор "Силос" у Тарчину био је и остао симбол страдања српског народа у протеклом рату.

"Силос", као концентрациони логор за Србе, којим је управљала такозвана Армија РБиХ, отворен је 11. маја 1992. у објекту у којем се прије рата чувала пшеница, а затворен је 27. јануара 1996. године на Светог Саву, односно два мјесеца након што је потписан Дејтонски мировни споразум.

Према свједочењу бивших заточеника, "Силос" је имао све елементе злогласног логора из Другог свјетског рата Аушвица.

У том логору, једном од укупно 126 на подручју ратног Сарајева, углавном су били заточени цивили са подручја Тарчина, Пазарића и других околних мјеста.

Најмлађи међу њима био је четрнаестогодишњи Лео Капетановић, а најстарији Васо Шаренац који је имао више од 85 година и умро је у "Силосу" на температури која је увијек била нижа за десет степени у односу на спољну.

  • Тортуре нису биле поштеђене ни жене, од којих је једна била у шестом мјесецу трудноће.

О распуштању логора "Силос" затвореници су сазнали од представника Међународног комитета Црвеног крста.

Логор су напустили 26. јануара 1996. године, док су посљедња 42 затвореника изашла дан касније, чиме су коначно затворена врата овог казамата.

Суд БиХ је у јулу 2021. године изрекао другостепену пресуду којом је шесторицу бивших припадника такозване Армије БиХ за стравичне злочине у "Силосу" осудио на укупно 42 године затвора.

Бивши командант Девете брдске бригаде такозване Армије БиХ Незир Казић осуђен је на 10 година затвора, по осам година добили су некадашњи начелник Станице јавне безбједности у Хаџићима Фадил Човић и бивши управник логора "Силос" у Тарчину /до августа 1994/ Бећир Хујић.

Командир Полицијске станице у Пазарићу Мирсад Шабић је осуђен на шест година, док су на по пет година осуђени некадашњи управник "Силоса" /од августа 1994/ Халид Човић и бивши стражар у овом логору Нермин Калембер.

Њих шесторица су осуђени за противзаконито затварање и нечовјечно поступање према цивилима српске и хрватске националности заточеним у "Силосу", касарни Крупа у Зовику и Основној школи "9. мај" у Пазарићу, као и за ускраћивање права на суђење и одвођење на принудне радове цивилног становништва.

Предсједник Савеза логораша Републике Српске Анђелко Носовић изјавио је данас да су у логору "Силос" у Трачину били заточени српски цивили, не војници, а да је за све злочине којима су почињени над њима осуђено само осам злотвора на затворску казну од свега 48 година.

- Овдје нису били затворени војници, нити борци који су заробљени у борби, него цивили који су живјели на овим просторима, а њихов једини гријех је то што су били Срби- рекао је Носовић.

Он је упитао шта је био крив дјечак од 14 година Лео Капетановић или један старац од 85 година.

- Шта су криве жене које су овдје затваране, 11 њих, чак је било и трудница које су силоване? Међу тим злочинцима био је и тадашњи ратни начелник Хаџића који је послије тога осуђен на 10 година, али није био у прилици да до краја одлежи ту казну, него је преминуо - рекао је Носовић.

Да иронија буде већа, Носовић је навео да су Бошњаци дан сахране начелника Хаџића прогласили дан жалости и да је сахрањен уз највише почасти.

Осврнувши се на казне на које су осуђени за злочине у "Силосу", Носовић је напоменуо да је човјек који је држао слике Радована Караџића и Ратка Младића пресуђен на чак три године затвора.

- Онда узмите ту паралелу која је то диспропорција казни за убиство 24 човјека уморена у овом логору. Да не говоримо о броју људи који су након изласка из логора преминули. Тешко је говорити о било каквом људском и правом односу, када видимо шта се све данас дешава Србима у ФБиХ- рекао је Носовић.

Он је навео да се бивши логораши и представници институција Републике Српске нису окупили данас испред злогласног логора "Силос" да би некога провоцирали, него да подсјете на злочинце који су над Србима чинили невиђене злочине у овом концентрационом логору, који је затворен прије 30 година.

Кошарац је истакао да потпуну кривичну, правну и моралну одговорност сносе они који су наредили да се на овом локалитету формира концентрациони логор за Србе.

 -То је политички, полицијски и војни врх такозване Републике БиХ и појединци који су чинили злочине над српским народом. О томе какво је правосуђе потврђује и чињеница да је процњс почео 2 012. године, као и срамни износ казни над онима који су чинили злочине над 600 људи само зато што су били српске националности- констатовао је Кошарац.

Он је додао да је симбол слободе српског народа Република Српска и констатовао да је Силос распуштен тек два мјесеца након доласка мира и да су они који стоје иза тог логора хтјели да прикрију злочин.

Кошарац је напоменуо да је срамотно да је у овом логору био заточен дјечак 14 година Лео Капетановић као и старац Васо Шаренац од 84 или 85 година.

-Имали су намјеру да ово подручје очисте од Срба и да овдје стрворе исламску државу и ми смо тога свјесни- поручио је Кошарац.

Изасланик српског члана Предсједништва Бошко Томић рекао је су за логор "Силос" знали највиши званичници такозване Армије БиХ, али да нису ништа предузимали да зауставе убијање и малтретирање невине српске нејачи која је живјела на својим огњиштима на подручју Хаџића.

Он је навео да је обиљежавање 30 године од затварања овог логора прилика да се још једном ода почаст невино страдалима који су убијани и злостављани само зато што су Срби.

  • Страдали су само због тога што су били Срби, јер су говорили српским језиком и због тога што су имали комшије у које су вјеровали, а, нажалост, доживјели то што нису смјели.

-Ми смо овдје данас да тражимо одговорност налогодаваца, а не само починилаца злочина над невиним српским народом- навео је Томић новинарима.

Према његовим ријечима, највиши званичници такозване Армије РБиХ знали су за овај логор, долазили су ту, али ништа нису предузимали да зауставе убијање и малтретирање.

-То су страшне ствари. Али дајте, господо Бошњаци, тражите и ви одговорност од ваших људи. Немојте нападати све што долази из Републике Српске. Зашто се противите и што је вас брига на који начин и каква ће бити формирана Влада Српске, ако је Народна скупштина та која има надлежност за тај посао- упитао је Томић.

Према његовим ријечима, бошњачка политичка елита покушава на сваки могући начин да смањи и угрози интересе Републике Српске и њених институција, али у томе неће успјети.

Он је поновио да ни Тужилаштво, а ни Суд БиХ не чине довољно на кажњавању криваца за страдање Срба.

Томић је изразио задовољство чињеницом да је први пут након 30 година од затварања логора "Силос" данас дошао неко из такозване међународне заједнице, односно из ОЕБС-а и Амбасаде Велике Британије у БиХ.

-Драго ми је што видим по први пут да неко из међународних организација дође на ове просторе и да схвати да су у рату невино страдали Срби, који су се само борили за опстанак на овим просторима. Ко је год направио злочин, нека одговара- навео је Томић.

Он је додао да је злочин у логору Силос" био без преседана, јер је нечувено да се дјеца, старци и нејач затварају и муче до смрти.

-Због тога тражимо да се, ако хоћемо да живимо у овој држави, опамете сви који желе зло Републици Српској и српском народу и да пусте да Република Српска одлучује о својим, Федерација БиХ о њеним питањима и интересима- рекао је Томић.

Он је додао да се једни другима не треба да петљају у живот и посао, јер има довољно простора да сви заједно живе у БиХ.

-Шта вам сметају аеродроми, шта вам сметају хидроцентрале? Само зато што за те пројекте постоји подршка Србије. Ми никоме не правимо никаве сметње- закључио је Томић.

Замјеник амбасадора и отправник послова британске амбасаде у Сарајеву Џејмс Хамилтон Хардинг рекао је да му је част што се придружио скупу у одавању почасти и сјећању на логораше, преминуле и њихове породице који су били затворени у Силосу.

-Важно је да будемо солидарни са жртвама и њиховим породицама.Жртве су жртве без обзира на њихову националну и било коју другу припадност. Битно је да их поштујемо без обзира гдје су дали своју жртву у овој земљи.Једино путем сјећања, меморализације и разумијевања прошлости и прихватања будућности бићемо у могућности да заједно изградимо мир- рекао је британски дипломата и захвалио породицама које су му омогућиле да присуствује одавању почасти.

Помоћник министра у Министарству рада и борачкоинвалидске заштите Републике Српске Небојша Видаковић је подсјетио да је овај логор који је затворен прије 30 година био отворен 1 335 дана и да су у њему  страдали Срби цивили.

-Одгфоварао је врло мали број људи, а налогодавци нису ни процесуирани нити су одговарали за злочине који су почињени. Врх тадашње БиХ је знао за ове злочине и у близини Силоса се налазио хелиодром на који је долазио Алија Изетбеговић такозвани предсједник такозване републике- рекао је Видаковић и да се одавде мора послати порука јединства српског народа.

Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић напоменуо је да се чекало 20 година да се покрене процес за злочине који су почињени у Силосу, за смрт преко 20 људи, за тортуру 600 људи који су мучени.

-Овдје је умирало све што је човјечно, људи су премлаћивани, убијани и изгладњивани само зато што су Срби. И овдје као и на другим мјестима правда за злочине нсад Србима је спора и често недостижна и требали смо чекати 2 026. годину да неко из инсостраних амбасада дође- рекао је Нуждић и најавио да ће током ове године настојати да направе сублимацију свих сарајевских казамата како би остало трајно записано шта се дешавало сарајевским Сррбима

Бивши логораш Јанко Самоуковић рекао је да је живио у близини логора у Пазарићу и да оно што су преживљавали логораши не би издржале ни животиње.

-Многи су након изласка умирали од последица мучења у логору а и данас имају трауме. Изашао сам у првој тури одавде. Када сам затворен имао сам 23 године а ту је био затворен и мој отац који је изашао 19. јануара 1 996. године кад је већ био мир а у другом логору ми је била сестра. Из моје куће од нас петоро, троје је било у логору, а и мајка која хе била код куће била је као логор и наша кућа је у неке књиге уписана као логор- рекао је Самоуковић и додао да му је у највише у сјећању остало то што су их мучили људи са којима су живјели до рата.

Напоменуо је да су дневно добијали по једну шниту хљеба и да је у логору провео 35 дана.

  • Логораш Бошко Мркаја рекао је да су их у Силос аутобусом одвеле комшије и да је у логору провео шест мјесеци и да је заједно са сином био у логору.

-У логору су услови били никакви и у логору сам смршао 35 килограма. Јели смо живу пшеницу – сјећа се Мркаја.

Предсједник Удружења грађана „Истина и правда“ Душан Шеховац рекао је да су на иницијативу логораша из Аустралије положили први пут руже на мјесто логора Силос.

-Захвалан сам свима који су наставили ту традицију и онима који су дошли први пут, представници логораша из Кисељака и предсједник организације „Мост“ Амир Реко и другови из Центра за ненасилну акцију који су на ову ограду поставили натпис „Ово је мјесто гдје су се дешавали ратни злочини“, али то је неко уклонио- рекао је Шеховац и додао да овај дан обиљежавају логораши у Америци, Канади и Аустралији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.