Топлотни таласи и олује све чешћи гости у будућности

Анита Јанковић-Речевић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Топлотни таласи и олује све чешћи гости у будућности

Бањалука - Учестале и нагле промјене времена којима су посљедњих дана и мјесеци свједочили становници Српске посљедица су све већих климатских промјена, а према прогнозама стручњака, у будућности нас очекују још дужи периоди суше, али и интензивније кише, праћене олујним вјетровима и градом.

 

 

 

 

 

У ноћи између четвртка и петка протекле седмице у појединим дијеловима Српске за свега неколико минута дошло је до нагле промјене времена, а олујна киша, вјетар и град у појединим општинама полупали су аутомобиле и оштетили кровове на објектима. Олуја је трајала мање од пола сата, а  истог дана, као и дан раније, температура је прелазила 30. подјељак на термометру.

Професор климатологије на Природно-математичком факултету у Бањалуци Горан Трбић објашњава да су те непогоде, као и низ других екстрема који су се дешавали посљедњих година, изазване промјенама у атмосфери које настају усљед високих температура.

- Климатске промјене условљавају веома високе температуре, усљед чега долази до лабилности атмосфере, као што је био случај прије неколико дана. Током сучељавања веома топлог и хладног ваздуха долази до настанка хладне фронте, формирају се градоносни облаци, из којих се излучују пљусковите кише, град, али и појављују муње и громови - казао је Трбић. Истакао је да се, према климатском сценарију који је рађен за подручје Српске и БиХ, очекује да нагле промјене времена у будућности буду још израженије. 

- Прије десетак година годишње смо имали појаву једног, евентуално два топлотна таласа у трајању од 10 до 15 дана, а већ сада имамо три или четири таква таласа. Вјетрови у Херцеговини су ове године достизали брзину изнад 120 километара на час, што је незапамћено. Број дана са градом је више него удвостручен. “Противградна превентива РС” протеклих дана је одрадила одличан посао, али те појаве некада буду толико јаке и интензивне да их је немогуће ставити под контролу - рекао је Трбић и додао да сваког љета буду обарани температурни рекорди.

Према његовим ријечима, критичном тачком сматра се раст температуре од 1,5 степени годишње, а већ сада се креће око 1,2 степена.

- Свјетски стручњаци су раније сматрали да су то два степена, али, с обзиром на то да се већ сада јављају велики екстреми, сматра се да ће промјене бити далеко катастрофалније ако се пробије праг од 1,5 степени. Глобални циљ је стабилизација климатског система какав је био деведесетих година прошлог вијека, када је температура била у порасту за око 0,6 степени годишње - нагласио је Трбић.

Навео је да долази до веома брзог и наглог прелаза из зиме у љето, и обрнуто, те да готово више нема прољећа и јесени. 

- Свједоци смо и великих поремећаја у излучивању падавина. Све чешће се јављају пљусковите кише које трају дан-два, а онда имамо дуге периоде без киша. Такву појаву смо имали у мају када су се велике количине воде јавиле на малом простору, што је покренуло бујичне воде, па је дошло до плављења и клизишта - казао је Трбић.

Додао је да су прекомјерне концентрације угљен-диоксида и других гасова у атмосфери узрок свега тога, а човјек главни кривац. 

- Концентрације гасова из РС и БиХ су мале, свега 0,1 одсто у односу на глобалне емисије. Кључни кривац за ово што се дешава су најразвијеније земље свијета, САД и Кина - навео је Трбић и додао да је суштина рационалнија потрошња енергије и  природних ресурса. 

Пољопривреда

Горан Трбић истиче да је пољопривредна дјелатност највише на удару климатских промјена те да ће обезбјеђење довољних количина воде у будућности бити императив за све оне који се планирају озбиљније бавити производњом воћа, поврћа и житарица.

- Због све већих периода суше, сусрећемо се са недостатком воде, а ту је и честа појава касних, прољећних мразева, који се јаве када воће процвјета. Високе температуре утичу на то да воће раније цвјета, биљке не препознају годишња доба, што их исцрпљује и смањује род. Домаћи произвођачи треба да траже нове сорте које се лако прилагођавају, али и да се враћају нашим старим сортама, које су отпорније од хибридних - рекао је Трбић. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.