Тешка судбина Петра Марковића из села Изгори

ГAЦКО - У малој трошној кући до које, кроз густу борову шуму, води макадамски пут, у селу Изгори поред Гацка живи старац Петар Марковић са сином Милошем, снајом Новком и трогодишњим унуком Марком.

Кућа породице Марковић само што се није срушила, па су кише и сњегови најчешћи гости овог дома. Живе од 40 марака инвалиднине коју прима снаха Новка због проблема са видом.

И седамдесетогодишњи дјед Петар је болешљив. Мало од старости, мало од биједе и неимаштине, а највише од животне туге и несреће.

Читав живот овог старца обиљежиле су тужне приче, а прва од њих сеже у период Другог свјетског рата. Тих година у кућу Петровог оца упале су усташе и убиле десет чланова породице. Покољ није заобишао ни старог оца и мајку.

На рушевинама породичне куће изградио је нови дом. Није се плашио тешког и поштеног рада. У овом гатачком сеоцету успио је да буде узоран и добар домаћин. Имао је воденични млин, а мјештани причају да је у то вријеме био један од најбогатијих људи у селу и да је свакоме помагао. Оженио се и добио петоро дјеце, од којих су двоје још као мали умрли. A, онда 90-тих година, на врата поново закуца туга коју за собом донесе посљедњи рат.

- У село поново упадоше муслимани. На прагу куће убише ми супругу. Кћерке су се већ биле поудале, а сина Милоша највише је погодила породична трагедија. Тешко је поднио губитак мајке и све што нам се деси - каже Петар.

Каже да се син Милош у нормалне животне токове вратио уз помоћ породице и пријатеља, неколико година након свега. Оженио се у познијим годинама и добио сина Марка. 

Дједу се поново вратила жеља за животом, када је добио унука Марка. Aли ни тада није могао да буде потпуно срећан. Марко је рођен са проблемом на гениталијама. Петар каже да су добри и племенити људи омогућили Марку операцију у Бањој Луци.

- Волио бих да доживим да унук има топли дом. Када бих знао да ће мој Марко имати нормалан и срећан живот, заборавио бих све што сам у животу проживио и доживио - каже старина сакривајући сузе у очима. 

Марко као узданица

Дјед Петар каже да је два пута почињао да живи живот из почетка и да више нема снаге.

- Само да ми Марко, моја снага и узданица, буде срећан и задовољан. То ми је животна жеља. За себе не тражим ништа - рекао је Петар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.