Теолог Лазић о Сретењу: Сусрет Срба, историје и Бога

БЕОГРАД - Сретење наглашава јединство и завјетни карактер српског народа Србије и Републике Српске, а сусрет који овај празник симболише указује и на сусрет са Богом, рекао је Срни теолог Небојша Лазић.

Лазић сматра веома значајним што се у овом моменту Србија, матица, сусреће са најмлађим обликом српске државности који је настао као брана одбране од геноцида у Другом свјетском рату.

- Да се то не би поновило, створена је Република Српска и ово Сретење има ту духовну димензију окренутости ка опстанку - навео је Лазић, појаснивши да Сретење значи срести другог човјека.

Он је подсјетио да се устанци нису дешавали само на територији данашње Србије, него и у другим крајевима данашње Републике Српске, попут Невесиња.

Напоменуо је и да да се борба Карађорђевића није завршила ослобађањем Шумадије, него да се Петар Први Карађорђевић борио у српским земљама као Петар Мркоњић.

- То је стара завјетност и ми смо сада добили ту свијест да се сретнемо једни са другима, да се сретнемо са нашом историјом и са нашом државношћу, али то не значи да није постојала прије - рекао је Лазић.

Он је нагласио значај постојања Републике Српске, али и Србије као матице, те "сусрета" српског народа, што значи и сусрет са Богом, подсјетивши на Светог Симеона Богопримца када је у храму примио Богомладенца Христа.

Он је додао да то представља пут ка завјету кнеза Лазара, али и светосрпском завјету као нечему што је одржало српски народ.

- Када ту метафизику уклопимо у државност добијемо гарант опстанка и постојања Срба гдје год постојимо и гдје смо се изборили да постојимо чувајући наше домове - рекао је Лазић.

Он је подсјетио да се Сретење слави 40. дан након Божића по грегоријанском календару, као и да у Светом писму пише да је тај дан Богородица повела свога сина у јерусалимски храм, гдје га је срео старац Симеон, који је тада рекао да су његове очи видјеле спасење за све народе.

Напоменуо је да се овај празник слави и као спомен на збор у Орашцу 1804. године кад је дигнут Први српски устанак, али и као Дан уставности Србије, када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Србије, односно Кнежевине Србије, познат као Сретењски устав.

Заједничко обиљежавање Сретења као Дана државности Србије и Дана државности Републике Српске утврђено је Декларацијом о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа на Свесрпском сабору у Београду 8. јуна 2024. године.

Српска православна црква слави Сретење Господње као успомену на дан када је Богородица први пут увела Исуса Христа у храм, гдје се срео са праведним старцем Симеоном.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.