Свјетски дан заштите здравља на раду: Унaприједити законе, а послодавци да их примјењују

БАЊАЛУКА - Из Удружења инжењера заштите и здравља на раду Бањалука саопштено је да је потребно унаприједити законску регулативу, послодавце навести да безусловно примјењују законе и правилнике из ове области, а раднике едуковати и навести на коришћење заштитних средстава и опреме и поступање према упутствима за безбједан и здрав рад.

“Сада у вријеме пандемије вируса корона веома су битне мјере заштите, нарочито радника запослених у здравству, трговини, полицији, медијима и свим другим дјелатностима које су под директним утицајем и вјероватноћом да се заразе”, истичу из Удружења поводом 28. априла - Свјетског дана безбједности и заштите здравља на раду.

Тренутна ситуација ограничавања кретања усљед присуства вируса намеће нове облике рада, као што је рад од куће који представља нови изазов за здравље радника.

Дуготрајан рад у сједећем положају, недостатак тјелесне активности, рад у изолацији, нестајање јасних граница између радног времена и приватног живота, као и стрес, само су неки од ризика који могу имати штетне посљедице на психичко здравље радника и здравље мишићно-коштаног система, наведено је у саопштењу.

Свака непосредна посљедица неповољних услова рада проузрокује и негативне посредне посљедице које имају економски карактер, што, прије свега, погађају самог повријеђеног или обољелог радника и његову породицу, а одражавају се и на резултате привређивања предузећа, као и на друштвену заједницу у цјелини.

У саопштењу се подсјећа да је Закон о заштити на раду донесен је 2008. године у Републици Српској, а потом и одређени правилници који дефинишу ову законску област.

“Упркос томе, у посљедње три године у Републици Српској погинуло је 30 радника током вршења својих радних задатака, а у 2019. години десила се 91 тежа повреда на раду, што је раст у односу на 2018. годину”, наводи се у саопштењу.

За лакше повреде не постоји тачна евиденција и велики број ових повреда се не пријављује надлежним органима, а, такође, не постоји праћење етиологије професионалних болести.

“У посљедње три године забиљежено је 15 смртних повреда на раду у грађевинарству које је најопаснија привредна дјелатност, а знајући да тек предстоји сезона радова, потребно је појачати мјере заштите на раду радника”, истичу из Удружења.

Шумарство је добар примјер гдје је смањен број тежих повреда, а и минималан је број повреда радника са смртним исходом.

Из Удружења су истакли потребу да се сви учесници радног процеса придржавају прописних мјера за свако радно мјесто према Акту о процјени ризика који је донио послодавац.

Промовисањем приступа који у средиште производног процеса ставља човјека и заштиту на раду као основно људско право, једино гарантује успјешно спречавање повреда и професионалних болести.

“Заштита на раду јесте кључан дио доброг планирања и управљања у оквиру друштвено одговорног пословања, сваког предузећа и цјелокупног друштва”, наводи се у саопштењу које је потписао предсједник Удружења инжењера заштите и здравља на раду Бањалука Никола Шобат.

Из Удружења наводе да је обиљежавање 28. априла - Свјетског дана безбједности и заштите здравља на раду ове године у вези са новом двогодишњом кампањом /2020-2022/ усмјереном на сузбијање професионалних мишићно-коштаних поремећаја запослених.

Међународна организација рада од 2003. године обиљежава 28. април као Свјетски дан безбједности и здравља на раду с циљем промоције превенције болести и повреда на раду, а све у сврху безбједног и здравог радног мјеста.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.