Светосавски бал: Очување српске традиције и стваралаштва

Бијељина - Уз благослов епископа зворничко-тузланског Хризостома и под покровитељством предсједника Републике Српске Милорада Додика у Бијељини је вечерас одржан Светосавски бал, којем је присуствовало око 300 гостију и званица из духовног, културног, јавног и политичког живота Српске.

Владика Хризостом рекао је новинарима да га радује што је традиција Светосавског бала враћена у Републику Српску и у српски народ. „Ово је лијепа манифестација која чува и његује племените идеале српске културе и стваралаштва“, истакао је владика Хризостом и поручио да ће Епархија наставити да подржава ову манифестацију.

Званицама је прочитана честитка коју је предсједник Републике Српске Милорад Додик упутио Његовом преосвештенству владики зворничко-тузланском Хризостому.

Због преузетих обавеза предсједник Српске није био у могућности да присуствује овој свечаности, али је у честитки поручио да Светосавски бал, као симбол вјере и духовности, има посебно мјесто у богатом културном насљеђу српског народа, али је истовремено путоказ будућим нараштајима да наставе баштинити традиционалне вриједности.

Од високих званица Светосавском балу у Бијељини присуствовао је министар просвјете и културе Републике Српске Горан Мутабџија, који је поручио да је право задовољство појавити се вечерас у име Владе Српске и зажељети да овако лијепа традиција и даље буде његована. „Семберија и град Бијељина то раде врло лијепо“, истакао је Мутабџија.

Генерални покровитељ трећег Светосавског бала у Бијељини је директор „Бобар-групе“ Гаврило Бобар, који је поручио да светосавље у српском народу треба чувати и оваквим манифестацијама, али и његовати га у свакодневном животу.

„Бал смо обновили након неколико деценија на радост свих и то је прилика да се уз радост и весеље подсјетимо на поруке Светог Саве“, рекао је Бобар, који је и посланик у Народној скупштини Републике Српске.

Светосавском балу у име предсједника Српске присуствовао је савјетник за медије Перо Симић, а међу високим званицама био је и амбасадор Словачке у БиХ Јан Пшеница, те бројни народни посланици.


Пшеница је новинарима рекао да први пут присуствује оваквој културној манифестацији и да га радује могућност да се и на овакав начин упозна о српској култури и традицији.

Овогодишњи бал одржан је под мотом „Стопама нашег трајања“, што је метафора на пут Гаврила Принципа, у свјетлу обиљежавања 100 година од Сарајевског атентата.

Светосавски бал се традиционално одржава у свечаној сали „Москва“ у Етно-селу „Станишићи“.

У богатом културно-умјетничком и забавном дијелу Светосавског бала наступило је око 200 учесника.

Гостима се представио Национални ансамбл Србије „Коло“, глумац Бранислав Лечић, џез оркестар „Новосадски биг-бенд“, солисти опере Српског народног позоришта из Новог Сада Иван Марковић и Сунчица Милановић, дует Бојана и Никола Перковић из Краљева и бијељински Хор „Србадија“.

Суорганизатори манифестације су Ансамбл „Бисерница“ из Бијељине, уз подршку Градске управе и „Бобар-групе“.

Тузла: Вече посвећена Светом Сави

Министар просвјете и културе Републике Српске Горан Мутабџија рекао је Срни да је вечерас било лијепо присуствовати Светосавској академији у Тузли посвећеној оцу српске цркве и српских школа на један узвишен начин.

Према његовим ријечима, у духовном смислу била је снажна порука из бесједе Његовог преосвештенства владике зворничко-тузланског Хризостома, као и монаха Јефрема који је говорио о животу и порукама Светог Саве.

Он је истакао да је било достојанствено, прије свега са аспекта умјетничког програма који су приредили Хор „Србадија“, хор свештеника Епархије зворничко-тузланске, Светосавска омладинска заједница /СОЗ/ и хор дјевојчица са Косова Поља, Ораховца и Велике Хоче.

„Сала Народног позоришта била је испуњена до посљедњег мјеста и осјетила се топлина и озареност ових људи да су данас у Тузли слушали дивну бесједу о Светом Сави“, рекао је Мутабџија.

Он је навео да су недостајали домаћини из Тузле, јер је, осим представника Римокатоличке цркве, присутвовао само један члан Општинског вијећа.

Светосавску академију у Тузли организовали су Епархија зворничко-тузланска, Црквена општина Тузла и Српско просвјетно-културно друштво „Просвјета“ из овог града.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.