Свети Никола – велики празник и посебно мјесто у традицији Срба

Празник Светог Николе заузима посебно мјесто у традиционалној култури Срба, истиче музејски савјетник Етнографског музеја Саша Срећковић, указујући на његов значај који превазилази оквире вјерског календара.

Овај празник, познат као Никољдан, представља сложену друштвену и културну појаву кроз коју се вијековима обликују и преносе вриједности заједнице.

Никољдан, који се обиљежава 19. децембра, једна је од најраспрострањенијих крсних слава у Србији. У народној традицији Свети Никола препознат је као заштитник дјеце, сиромашних и помораца, али прије свега као симбол милосрђа, даривања и бриге за друге. Те вриједности налазе се у основи бројних обичаја, од окупљања породице и даривања најмлађих, до помагања онима којима је подршка најпотребнија.

Са етнолошког становишта, крсна слава није само породични празник, већ важан механизам очувања колективног идентитета и преношења културних и духовних образаца са генерације на генерацију. Срећковић наглашава да је крсна слава јединствена одлика српске културе и један од њених најпрепознатљивијих облика нематеријалног културног насљеђа.

„Сјецања славског колача и припреме жита носе дубоку симболику. Они упућују на циклус живота, заједништво породице и вјеру у васкрсење. Чињеница да се Свети Никола прославља у вријеме Божићног поста додатно истиче значај уздржања, духовности и трагања за равнотежом између материјалног и нематеријалног“, објашњава Срећковић и наглашава да не постоји јединствен модел обиљежавања празника.

Свака породица има право да славу прославља у складу са сопственим идентитетом, вјеровањима и животним околностима.

Традиција, како истиче Саша Срећковић, музејски савјетник Етнографског музеја, није непромијењива – она се вријеменом прилагођава, али њена суштина мора остати препознатљива, пише Политикин магазин. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.