Сватови за праштање и весеље

ПРИЈЕДОР - Чаројице су један је од заборављених крајишких обичаја који се организовао уочи васкршњег поста, односно у недјељу пред бијеле покладе.

Најстарији мјештани Поткозарја присјећају се овог обичаја тврдећи да је нестао почетком педесетих година прошлог вијека. Ријеч је о обичају у којем група младића маскираних у сватове обилази домаћинства играјући и пјевајући. Заузврат домаћини их дарују и позивају да им и идуће године дођу. Покладе су дан за праштање и весеље. Сматрало се да у период васкршњег поста треба ући без гријеха.

Етнолог Музеја "Козара"' у Приједору Марија Радаковић истиче да су чаројице идентичне такозваним машкарама које практикују Хрвати.

- Ово је још један од доказа наше испреплетености. Чаројице су својевремено биле заступљене код српског живља на ширем подручју Крајине, Лике, Баније, али исто тако овај обичај практиковали су и крајишки муслимани и Хрвати. Обичај заправо датира из претхришћанског периода, а био је посвећен култу мртвих. Неки народи су га задржали до данашњег дана посебно на простору Хрватске, али у Поткозарју он је ишчезао - прича Радаковићева.

Ликови који се појављују у чаројицама су млада, дјевер, баба и дјед. Лица су им маскирана, да ли оригиналним маскама или нагарављена како би што боље сакрили свој идентитет.

Око себе би везали разна звона, а били би одјевени у гуњеве и старе одоре. Главну ријеч водио би дјевер, односно стари сват, који је позивао домаћине да изађу из куће. Када би домаћин изашао чаројице би га задиркивале и увлачиле у коло које би обавезно одиграли испред сваке куће. У чаројице су могли ићи само мушкарци, углавном млађе доба, људи који су весели и умију да пјевају и забављају.

Деведесетпетогодишња Пава Турудија из села Божићи наслоњеног на западне обронке Козаре присјећа се времена када су чаројице долазиле пред њену кућу.

- Сјећам се да су некакви младићи долазили пред кућу пјевали играли и са нама се шалили. Ми бисмо по обичају хтјели да видимо "младу". Дизали смо вео а она би бјежала од нас. Обавезно смо их даровали, шаком вуне или кудеље, комадићем сланине или житом - присјећа се бака Пава.

Једно од ријетких мјеста у којима се чаројице обиљежавају је село Копривна на подручју општине Оштра Лука. И данас на бијеле покладе група од десетак младића обилази домаћинства овог села, забављајући укућанима који их часте мезом, пићем и слаткишима.

Снимање филма

Мјештани села Горњи Орловци ових дана били су у прилици да се подсјете на овај обичај захваљујући снимању документарног филма о чаројицама. Група младића, чланова КУД-а "Козара" из Приједора на себе је ставила чаројичко одијело и кренула кроз село. Пратила их је музика али и бука коју су стварала звона опасана око њих.

- Рекли су нам да је ово приређено за снимање телевизијске приче о чаројицама, а ми бисмо вољели да се обичај задржи и да нам убудуће сваке године чаројице дођу пред кућу - прича Милка Сарајлић мјештанка Горњих Орловаца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.