Фото: Сваки пети становник Републике Српске никад није користио рачунар
БАЊАЛУКА - Сваки пети становник Републике Српске, старости између 16 и 74 године, никад у животу није користио рачунар, конкретно 20,6 одсто.
Показује ово истраживање о употреби информационо-комуникационих технологија које је за 2025. годину спровео Завод за статистику Републике Српске, а у којем се може наћи доста интересантних података.
Тако се наводи и да 60,8 одсто грађана користи рачунар свакодневно.
Али, за разлику од петине грађана који практично никад нису ни упалили рачунар, свега 3,8 одсто становника Српске изјаснило се да никад није користило ни интернет.
С друге стране, 87,1 одсто грађана приступа интернету више пута у току дана.
А иако можда на прву ово дјелује као невјероватно, грађани потврђују наведено, поготово у дијелу који се односи на употребу рачунара.
Тако Јован А.из Бањалуке каже да његови родитељи, који имају 65, односно 63 године, заиста никад нису ни упалили рачунар, а камоли га користили.
"Моји родитељи генерално слабо користе нове технологије. Имају проблем и са паметним телефонима, отац зна да користи одређене ствари, а мајка не зна чак ни поруку да пошаље осим да назове и да се јави кад је неко зове. Једноставно, каже да јој то није потребно и, искрено, то ми и не смета толико, то је њихов избор", каже Јован А. за "Независне новине".
Мирјана К. (64) из Теслића прича да рачунар користи посљедњих неколико година, али да јој приступ интернету служи само за гледање филмова, вијести, као и за друштвене мреже.
"То ми је неки вид разоноде јер се могу преко рачунара информисати о свему, ту је све доступно. Иако је то на самом почетку било ново за мене, брзо сам се навикла и научила како све функционише. Но, с обзиром на то да живимо на селу, бројне комшије не знају ни користити рачунар, тј. нису имали прилику да науче", истиче Мирјана К.
Ове чињенице за струку су доказ да је у савременом друштву дошло до промјене структуре дигиталне укључености.
Социолог Владимир Васић наводи да интернет данас више није везан првенствено за рачунар, већ за паметни телефон као доминантан уређај свакодневне комуникације и информисања. "То значи да формална рачунарска писменост више није једини услов за приступ дигиталном простору", појашњава Васић.
С друге стране, подаци да 20,6 одсто грађана никад није користило рачунар, а да свега 3,8 одсто није користило интернет, према његовом мишљењу откривају постојање тзв. функционалног дигиталног јаза.
"То је ситуација у којој велики дио становништва јесте присутан на интернету, али без развијених дигиталних компетенција потребних за образовање, професионални развој и пуну друштвену партиципацију. Другим ријечима, ријеч је о преласку из фазе проблема приступа интернету у фазу проблема квалитета његовог кориштења. Овакви подаци не говоре само о технологији, него и о ширим друштвеним разликама између генерација, образовних нивоа и типова насеља, те представљају важан индикатор трансформације савременог друштва ка мобилно-посредованом дигиталном окружењу", истакао је Васић.
Када је у питању остатак истраживања, издвојићемо још неколико значајних информација.
Приступ интернету у 2025. години посједује 94,3 одсто домаћинстава у Републици Српској.
Занимљиво је да су све мање разлике између посједовања интернета у градском и подручју које то није, а о томе говори податак да интернет прикључак у домаћинствима која нису градска посједује 92,8 одсто грађана.
Истраживање показује да су навике интернет корисника остале непромијењене.
Тако се интернет најчешће користи за слање онлајн порука, у чак 99,5 одсто случајева, затим слиједи телефонирање (Skype, Messenger, WhatsApp, Zoom…) 99,4 одсто, а онда слиједи читање онлајн новина - 83,7 одсто.
Грађани користе интернет за друштвене мреже 71 одсто. Више од половине корисника интернета, њих 54,2 одсто, у прошлој години га је користило за наручивање робе и онлајн услуге.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.