Друштво
Фото: Агенције
| Свети Сава
Српска православна црква и вјерници прослављају данас Светог Саву, који се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје,а био је први српски архиепископ и просвјетитељ.
Савиндан (или Дан Светог Саве) је празник Српске православне цркве који се увијек слави 27. јануара (14. јануара по старом календару), којим се обиљежава успомена на Светог Саву.
Савиндан се обиљежава у свим школама у Србији и Републици Српској као школска слава.
Свети Сава рођен је 1169. године као најмлађи син српског жупана Стефана Немање.
Крштен је као Растко, а када се замонашио узео је име Сава. Растко се на Светој Гори замонашио упркос снажном противљењу родитеља који су му намијенили владарску мисију. Било је то око 1192. године, на Светој Гори, у руском манастиру Свети Пантелејмон.
У Србију се вратио 1208. године да би помирио завађену браћу.
Његовим устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и самостална Српска православна црква.
Заједно са оцем Стефаном, замонашеним као Симеон, Свети Сава је основао Хиландар и изградио још 14 манастира и тако постао ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори.
У Студеници је 1209. године основао прву болницу на подручју српске државе.
Свети Сава се сматра зачетником српске средњовјековне књижевности, па је стога и заштитник просвјетних установа.
Свети Сава је 1219. издејствовао аутокефалност Српске православне цркве, а његова дјела “Номоканон” и “Синодик православља” постала су правни и духовни стубови српске државности.
Сава се упокојио 1235. године у бугарском граду Трнову, док се враћао са ходочашћа у Јерусалим, након дипломатске мисије за бугарску архиепископију
Синан-паша спалио је на Врачару 1594. мошти Светог Саве, које су до тада биле чуване у манастиру Милешева.
Сматра се да су Турци мошти Светог Саве спалили у погрешном увјерењу да ће тако уништити вјеру и сваки његов утицај на Србе.
Иза себе је оставио велики број писаних дјела: “Житије Светог Симеона”, “Карејски типик”, “Хиландарски типик” и “Студенички типик”, “Законоправило”…
Празник Савиндан је у црквеном календару уписан црвеним словом: Свети Сава, први архиепископ српски. Празник Светог Саве је један од највећих храмовних и породичних празника у српском народу, светкују га многе занатлије.
Дан Светог Саве постао је и школска слава одлуком Совјета Књажества Србског 2. јануара 1840. године, на приједлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Крагујевца.
Празник се прослављао као школска слава све до 1945. године, када је укинут одлуком власти. Послије полувјековне забране у комунистичком режиму, поново се наставило са прослављањем Светог Саве као школског патрона.
На овај дан, живот светог Саве се окончао и црква је установила да се овог дана обиљежава успомена на живот и дјело Светог Саве. Упокојио се у понедељак 14. јануара 1236. године, у граду Трнову у Бугарској.
До процвата светосавског култа је дошло стварањем нове српске државе. Још почетком XИX вијека је настала позната Химна Светом Сави, а законом из 1840. године његов празник постаје школска слава у Србији.
Нарочито ревносно Светог Саву празнују сточари из разних крајева. Попут Светог Мрате и Светог Аранђела, свети Сава се сматра вучјим пастиром.
Многи српски народни обичаји око Светог Саве везани су за стоку и за страх од вукова. Пред Савиндан се стока није смела пуштати у шуму, из страха од вукова, јер би то за њу било погубно.
Ових дана ништа није смјело да се ради. Бритве нису отваране да би вуковима чељусти остале склопљене. А жене нису смјеле ништа да боје у црвено да вукови не би клали стоку. Да би умолили свеца да вукове окрене од њиховог стада, у многим крајевима се овај празник прославља врло свечано и прије њега се постило седам дана.
Постоји много српских народних вјеровања везаних за Савиндан, међу којима и то да ако на Светог Саву грми, десиће се важни догађаји у земљи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
