Сутра обиљежавање годишњице злочина над Србима у Залазју

БАЊАЛУКА – Муслиманске снаге из Сребренице, под командом Насера Орића, упале су 12. јула 1992. године, на Петровдан, у више српских села на подручју сребреничке и братуначке општине и убиле 69 мјештана.

Заробљена су 22 Србина, од којих десет никада није пронађено и губи им се траг у логору у некадашњој сребреничкој полицијској станици.

Настављајући етничко чишћење Срба започето у априлу 1992. године, припадници муслиманских снага, лојални Влади у Сарајеву, напали су село Залазје, као и Сасе и Куњерац, те их опустошили.

Напад је почео у раним јутарњим часовима, док су мјештани прослављали крсну славу Петровдан.

У Залазју је стријељана и медицинска сестра Радивојка Рада Милановић, која је од почетка рата остала у Сребреници да помаже својим пацијентима.

У нападу на Залазје заробљен је, мучен, а потом и свирепо убијен судија Слободан Илић.

Према свједочењима муслиманских свједока, њега је лично убио Насер Орић.

Напад муслиманских снага на Залазје и Сасе 8. јуна и на Петровдан, 12. јула 1992. године, један је од најтежих злочина над Србима у средњем Подрињу, а посмртни остаци неких од убијених до данас нису пронађени, рекао је вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић.

Нуждић је рекао да су велики хришћански празници, као и много пута кроз историју, били дани страдања српског народа.

„Тијела неких од убијених била су оскрнављена након смрти, због чега је Суад Самајловић правоснажно осуђен на свега три године затвора. Осим ове пресуде, за овај злочин нико више није правоснажно осуђен“, рекао је Нуждић Срни поводом предстојећег обиљежавања 34 године од страдања Срба у Залазју и Сасама код Сребренице.

Нуждић је нагласио да су Срби из средњег Подриња били изложени злочинима од почетка рата, подсјетивши да је 8. маја 1992. године убијен народни посланик Горан Зекић.

„Само мјесец дана касније, 8. јуна 1992. године, први пут је нападнуто село Залазје и убијено је девет лица, а већи дио села је спаљен и разорен. Овај напад био је увертира за трагедију која ће услиједити“, указао је Нуждић.

Истакао је да су малобројни и слабо наоружани браниоци села пружали отпор, покушавајући да омогуће цивилном становништву да се повуче на безбједну територију.

„Упркос њиховој жртви, село је спаљено, а многи Срби убијени или заробљени. Међу заробљенима је била група Срба у којој је био судија Слободан Илић. Одведени су у Сребреницу, гдје су након заробљавања убијени. У истом периоду у Сребреници је убијена и медицинска сестра Радивојка Милановић, као и још једна Српкиња“, рекао је Нуждић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.