Сутра комеморација и сахрана публицисте Владимира Крчковског

ПРИЈЕДОР - Комеморација у част преминулог Владимира Крчковског, публицисте, новинара, књижевника, уредника, рецензента и преводиоца из Приједора, биће обављена сутра у овом граду.

Крчковски је рођен 1947. године у Приједору, гдје је завршио основну школу и гимназију. На Филозофском факултету у Сарајеву дипломирао је руски језик и књижевност 1972. године, а након тога руски језик усавршавао је на институту Херцен у Цанкт Петербургу.

Радни вијек је провео у Рудницима жељезне руде (РЖР) "Љубија" и "Арселор Митал Приједор" на пословима преводилачке, информативне, издавачке и графичке дјелатности.

Као предсједник "Клуба младих писаца Приједор", Крчковски је 1964. године био предсједник иницијативног и организационог одбора Скупа младих писаца БиХ "Козара 64", који ће се у том облику одржавати до 1978. године, а потом прерасти у југословенску књижевну манифестацију "Књижевни сусрети на Козари".

Аутор и коаутор је више књига и монографија, међу којима "У служби човјека", "Сто година РЖР `Љубија` Приједор", "50 година Аеро-клуба Приједор", "100 година основне школе у Ламовитој", "90 година синдикалне организације РЖР `Љубија` Приједор", "Прољеће ће доћи", "С Јесењином у срцу" и "У срцу Козара".

Први је превео на српски језик роман "Генералисимус Суворов", а приредио је и превео књигу Јесењинових пјесама "Дајте ми отаџбину моју".

Био је сарадник и уредник листова "Наши дани", "Љубијски рудар", "Информације", "Козарски вјесник", "Нова крила", "Хуманост" и "Традиција". Уређивао је емисију о Црвеном крсту на Радио Приједору и емисију о националним мањинама на Радију Републике Српске.

У више мандата био је предсједник Радничког културно-умјетничког друштва "Младен Стојановић", касније Српског КУД-а "Др Младен Стојановић". Заслужан је за обнову зграде у којој овај КУД ради и која је захваљујући њему дата овом КУД-у на трајно кориштење. Коаутор је монографије "100 година хорског пјевања и 40 година РКУД `Младен Стојановић`" и захваљујући њему овај КУД је приступио Међународном савјету организација фолклорних фестивала БиХ /ЦИОФФ/.

Један је од оснивача приједорског Удружења за очување традиције у којем је предсједавао скупштини и руководио издаваштвом. Остала су необјављена дјела попут "Монографије Кола српских сестара", неколико превода дјечијих бајки и текст за књигу о 140 година од оснивања и 25 година од обнове рада Српског пјевачког друштва "Вила".

Учествовао је у довођењу у Приједор дјеце погођене нуклеарном хаваријом у Чернобиљу и дјеце из братског Панчева 1999. године након НАТО бомбардовања Југославије.

Умро је 8. јануара 2025. у Приједору. Иза њега су остали супруга Даринка, син Борис и кћерка Ирена с породицом.

Комеморација је заказана за сутра у подне у сали рудничке дирекције, а биће сахрањен сутра у 14.30 часова на гробљу у Трнопољу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.