Сутра је Свети апостол Јаков

Постоји изрека да “ријеч може и да рани и да излијечи”. Сутра, 23. октобра, православни вјерници обиљежавају празник Светог апостола Јакова, брата Господњег – свеца који је животом и мученичком смрћу показао колико је снага вјере јача од сваке људске ријечи.

На овај дан, према народном вјеровању, жене посебно треба да се присјете важности праштања и смирености, а обичај налаже – умјесто празних ријечи, да у тишини учине нешто добро.

Ко је био Свети Јаков, брат Господњи
Свети апостол Јаков био је први епископ Јерусалима и један од оних који су непосредно свједочили о Христовом васкрсењу.

Звали су га “братом Господњим” јер је био син праведног Јосифа, из првог брака, а временом је постао стуб прве хришћанске заједнице.

Његова Посланица Јаковљева и данас се чита као један од најважнијих текстова о вјери и дјелу – јер Јаков је говорио да вјера без дјела не вриједи ништа.

Страдао је због своје постојаности: одбио је да се одрекне Христа, био бачен са храма и каменован. Предање каже да је умро молећи се за своје мучитеље, изговарајући посљедње ријечи: “Господе, опрости им, јер не знају шта чине.”

Обичаји на Јаковдан: Праштање и чување језика
У српском народу, Јаковдан је познат као дан када се “прашта злим језицима”.

Вјерници вјерују да је управо тог дана потребно опроштањем очистити душу од клевете и оговарања, јер свака изговорена ријеч носи тежину.

Жене су, према старом обичају, у рану зору прале лице хладном водом — не “да отјерају духове”, како то често нетачно пишу портали, већ да симболично “оперу све што су рекле или чуле што не приличи”, да у нови дан уђу с чистим мислима.

Такође, обичај је да се у кући не расправља, да се говори благо и да се помири с онима с којима сте у свађи. Вјерује се да свака ријеч изговорена с љутњом на овај дан може донијети немир који траје цијеле зиме.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.