Сутра је „Црни петак“, дан купохоличара, стручњаци савјетују опрез и упоређивање цијена

БЕОГРАД - Последњи петак у новембру познат као „Црни петак“ ове године ће се обиљежити сутра низом снижења која су најавили трговци, али економисти и представници потрошача упозоравају купце на опрез, јер је питање да ли су снижења стварна или су само маркетиншки трик.

Редовни професор Економског факултета у Београду Драган Стојковић је рекао да би „Црни петак“, како трговци желе да представе, требало

да буде дан када се дају велики реални попусти да би потрошачи могли по супер цијенама да купе неку робу, али пракса из ранијих година показала је да то баш и није тако.

Како објашњава, дешава се да трговци пред ову акцију, која се проширила и као „Црна недјеља“ и „Црни новембар“ прво подигну цене, па онда дају попусте који иду и до 80 одсто, а у ствари купци не добијају ништа од тога.

Стојковић је упозорио грађане да не би постали жртве „лажног попуста“ прво да упореде понуде односно виде цијене онога што желе да купе и тако се увјере гдје се стварно дају попусти, а гдје их нема.

То поређење, додаје, данас је много лакше јер може да се одради онлајн, а не да се иде из продавнице у продавнице.

„Црни петак је неки кажу велики догађај, а други превара. Негде трговци то користе да чисте залихе, значи да она роба која је неконкурентна оде и ту се стварно дају неки већи попусти, али негде је циљ само да се повећа промет“, рекао је професор.

Према његовим ријечима, чак и сувише неозбиљно дјелује да кад трговци кажу да дају попуст 80 одсто, јер то онда отвара питање да ли су купци током цијеле године преварени кад трговци сада могу да им понуде толике повољности при куповини.

„Наравно из тога изузимам неконкурентне залихе, јер је то друга прича“, додао је Стојковић.

Он је нагласио и да постоје компаније односно неки домаћи трговински ланци који уопште не придају значај „Црном петку“, јер, како тврде они својим потрошачима дају максимално током цијеле године.

Стојковић је навео и да је по једној верзији „Црни петак“ добио назив по томе што су трговци целе године у Америци правили губитке и били у црвеном, а онда су од првог дана после Дана захвалности, који је увијек четвртком при крају новембра, почели да буду позитивни, а онда и надокнаде све за вријеме празничне куповине која траје од тог дана па све до Божића и Нове године.

Према његовим ријечима, у Америци се дешава да се гужве у радњама пред „Црни петак“ формирају раније и да се све распрода врло брзо након отварања, а не тако ријетко су избијале и туче међу купцима.

„Електронска трговина је то све преобликовала и зато сада имамо и црне недеље, месеце и шта већ“, рекао је Стојковић.

Он је на питање да ли потрошачи могу да се заштите од трговаца који злоупотребљавају „Црни петак“, рекао да би свако ко подигне цијену а онда спушта требао да се казни, као и да би кажњиво требало да буде и то уколико се неки производ дуго држи на акцији.

„Свако лажно оглашавање је кажњиво. На пример огласите неки производ на снижењу а њега немате или имате само један или два комада и тиме желите да привучете потрошаче такође треба да буде кажњиво“, рекао је Стојковић.

Предсједник удружења Ефектива Дејан Гавриловић сматра да „Црни петак“ у Србији није оно што је „Црни петак“ у Америци или Западној Европи, јер тамо на тај дан неки производ стварно можете набавити по сниженој цијени.

„На пример телевизор који је коштао 500 долара ви га тамо тог дана можете набавити за 50 долара. Зато се дешава и да потрошачи у Америци малтене кампују пред продавницом дан пре почетка ове акције. Зато имамо и сцене где се људи гурају, отимају, а често избију и туче како би се дошло до неког производа по јефтиној цени“, рекао је он .

Гавриловић истиче да тога у Србији нема управо из разлога зато што таквих попуста код нас нема и све се углавном своди, како каже, добрим дијелом на обману потрошача.

„Код нас на пример током Црног петка неком производу који је месецима пред ову акцију коштао 10.000 динара се повећа цена на 15.000 или 17.000, а онда се снизи на идентичну или чак и већу цену него што је била пре ове акције и онда се то представља као Црни петак не би ли се потрошачи обманули да тако нешто купе“, објаснио је Гавриловић.

Он је додао и да је доказ да „Црни петак“ код нас није оно што је у Америци је и чињеница да тај „Црни петак“ тамо траје тај један дан, а у Србији се продужио на „ Црну недељу“ и на „Црни месец“.

„Да су ти попусти стварно тако добри као што кажу да јесу, роба би се продала у дан, два, три и то не би трајало толико“, рекао је Гавриловић.

И он је савјетовао грађане да пре него што се одлуче на куповину обавезно провјере и упореде цијене, јер се често дешава и да неки трговац понуди неку робу са попустом, од на примјер 30 одсто, а да је та иста роба код другог продавца по регуларној цијени јефтинија.

У Србији су већ почетком новембра почела снижења и многи трговци су на радњама поставили обавјештења о „Црном новембру“ или „Црној недјељи“.

На попустима се оглашава сва роба, почев од техничке, намјештаја, посуђа, тепиха, одјеће, обуће, накита, књига, дјечијих играчака, видео игрица, опреме за кућне љубимце, алата, козметике, па чак и понуде у апотекама.

Сматра се да је израз „црни петак“ настао у петак, 24. септембра 1869. године, када су два брокера са Вол стрита покушала да монополизују целокупно тржиште злата у договору са чувеним политичарем Босом Твидом.

Трочлани тандем покушао је да поткупи неколико политичара и чиновника на високим положајима, укључујући и одређене судије.

План је пропао, јер је цјена злата пала у року од неколико минута, а са њом и многи инвеститори, због чега је дан остао познат као „Блек фрајдеј“ (Black Friday).

Једно од популарних мишљења је и да су овај назив створили амерички возачи и саобраћајни полицајци који су стрепили од великих гужви у саобраћају, након Дана захвалности у САД.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.