Сусрет сa бaцaчем ножевa у Љубињу

Мој далеки предак, богат сељак, у аустроугарско доба посјетио циркус и за око му запала лијепа акробаткиња. Од тада сви моји се рађају у циркусу, испричао Мирослав Ковачевић

ЉУБИЊЕ - Мало је људи који никада нису били у циркусу. За ову врсту забаве нарочито су заинтересована дјеца, која цијели живот памте поједине акробације, тачке са ножевима, кловнове, дресиране животиње... И увијек је људима изван циркуса занимљиво сазнати како живе они који изводе све те занимљиве тачке, како се сналазе у разним градовима и земљама, колико им недостају поједини предјели и људи које су упознали... Један циркус овог прољећа био је и у Љубињу. Цијели живот у циркусу провео је Мирослав Ковачевић из Градишке, који је са Емадом Будимлићем сувласник јединог циркуса у БиХ. - Рођен сам у циркусу... баш као и Емад, који је рођен у циркусу „Болеро“... И моји дједови, и моји родитељи - сви су се само тим бавили. A почело је давно, када је један мој далеки предак, као богат сељак, у аустроугарско доба, посјетио циркус који је исто овако, као ми сад, наишао његовим крајем, и кад му је за око запала лијепа акробаткиња. Завртјела му је памет, оженио се њом и одвео је на имање... - почео је да прича Мирослав Ковачевић. Могли су живјети богато, отмјено. Aли крв није вода... Неколико мјесеци послије Мирославови преци су сустигли путујући циркус и на радост дјевојчиних родитеља, она им је саопштила да и њен муж жели да им се придружи... - Од тада се, ето, ми рађамо у том свијету, без жеље да га напустимо, без обзира на тегобе... Ни ја се никад нисам бавио ничим другим - присјећао се Мирослав. Мирослав је даље опширно причао о пријератним гостовањима по Србији, Црној Гори, Словенији, Хрватској, кад није било граница, виза, обимне папирологије за животиње и возила. - Ишли смо ми у Совјетски Савез да се усавршавамо, а њихови акробати су долазили код нас. И Тито је волио циркус. У бившој Југославији три најпознатије циркуске породице биле су породице Слива и Нађ у Војводини и породица Румштајн у Хрватској. Ми смо у роду с њима! Знаш, то ти је у циркусима једна чудна интернационала, као мало гдје... У нама има којечије крви, иначе моја мајка је из Ваљева... Дјеца су ми исто тако везана за циркус - испричао је Мирослав. По завршетку представе у Љубињу, актери занимљивих тачака паковали су се за наставак пута, уз стихове пјесме „одлази циркус из нашег малог града... и своју магију односи у неки други крај“. Мирослав Ковачевић је, између осталог, у циркусу задужен да баца ножеве. То је вјештина, гдје ситна грешка може да буде фатална. Није могао да објасни због чега нам се циркуске тачке с таквом снагом утискују у сјећање. У чему је њихова магична снага да се тако одупру забораву... Тајна је, вјероватно, дубоко запретена у нашој подсвијести. Ж. ЈAЊИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.