Суши се најстарији храст у Републици Српској

ЛAКТAШИ - Подручје планине Црни врх, која се протеже на истоку општине Лакташи, са десне обале ријеке Врбас, одавно је познато по храсту китњаку.

Стручњаци ће вам рећи да се ради о најквалитетнијем дрвету за обраду у Европи. Иако на питомим обронцима ове планине није ријеткост пронаћи китњаке старије од 200 година, најстарији од њих у селу Рајчевци, према процјенама има 650 година. Како каже мјештанин Радослав Ковачевић, храст је одувијек ту. Пењали су се по њему и његов дјед, прадјед... а приче о њему преносиле са кољена на кољено.

- Храст из Рајчеваца прије неколико година ушао је у регистар најстаријих стабала Републике Српске, захваљујући истраживањима која је провела невладина организација "Aрбор магна" - каже самостални стручни сарадник за заштиту животне средине у општини Лакташи Младен Лунић.

Иако је због своје чврстоће храст често симбол бесмртности и истрајавања, овај најстарији у Српској се суши. У велику шупљину у његовом деблу може стати најмање пет људи. Без обзира на то што дебеле гране још увијек чврсто стоје на трулом деблу, рајчевачка старина као да дијели судбину овог села на тромеђи лакташке, прњаворске и челиначке општине.

Наиме, иако се Рајчевци протежу на око 20 километара квадратних, 65 домаћинстава разасуто је по околним брдима и углавном су то старачка домаћинства. Макадамски путеви и поједине куће до којих се још увијек не може доћи аутомобилом, натјерале су младе да оду из села.

- У вјеровању народа овог краја храстови су се доживљавали као жива бића. Њиховим листовима приписивала се и особина да могу омађијати звијери. Пепео од храста користио се за уништавање пламењаче, храстов колац одувијек је служио за растјеривање змија отровница, а кора храста и данас се користи у народној медицини. Храст је симбол нашег постанка и опстанка на овим просторима. Најстарији је становник нашег села и чуваћемо га док сам не падне под теретом година - рекао је Радослав Ковачевић.

"Ђекин цер"

С друге стране Црног врха, у селу Кадињани, живи и највећи цер у Српској, познати као "Ђекин цер", док се уз ријеку Турјаницу, која протиче кроз Рајчевце, могу пронаћи и велики примјерци храста лужњака.   

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.