Суша похарала Балкан: Штета у БиХ већа од милијарду долара

Сарајево - Суша, запуштање система за наводњавање, недостатак инвестиција и непостојање дугорочне пољопривредне стратегије довели су до катастрофалне ситуације на Балкану, гдје усјеви масовно пропадају, наводи се у коментару агенције Ројтерс.

Штета се у БиХ процјењује на скоро милијарду долара, што је велики ударац за земљу у којој је у пољопривреди запослено 20 одсто становништва и која има удио од десет одсто у укупној економској производњи.

У Србији, гдје пољопривреда има удио од око 12 одсто друштвеног производа, штета је око двије милијарде долара, а у Хрватској, гдје су усјеви преполовљени, око 250 милиона долара.

- Ово је катастрофа. Све је било одлично, а потом је дошла суша. Имали смо мање од десет одсто кише у поређењу са нормалним годинама, а штета на њивама под кукурузом је 100 одсто - изјавио је Золтан Пинкерт, пољопривредник из Барање.

Пољопривредници у БиХ кажу да ситуација није била овако лоша од краја рата 1995. године и пријете бокадама важних путева и граничних прелаза од почетка септембра уколико им власти не исплате субвенције и не заштите домаћу производњу.

Будућност је суморна.

Владе широм региона немају довољно новца и све земље су суочене са рецесијом, па нема средсатава за улагање у модерне пољопривредне методе, наводи се у Ројтерсовом коментару.

- Плаћамо цијену недостатка систематске пољопривредне политике у посљедњих 20 или 50 година. Увијек нас изненади суша усред љета - каже Дамир Ковачић, предавач пољопривредног маркетинга на загребачком универзитету.

Свјетска банка, која је у мају одобрила зајам од 40 милиона долара за унапређење система за наводњавање у БиХ, наводи да балканске државе имају велики пољопривредни потенцијал, али да им недостају инфраструктура и стратегија.

- Бивша Југославија је имала један од најнапреднијих система за наводњавање и дренажу. Нажалост, ти системи су запуштени и еродирани. То није само посљедица буџетских недостатака, него и честих преокрета у управама ових система - изјавио је Холгер Крај, службеник Свјетске банке, који се бави пољопривредом и руралним развојем у Европи и централној Азији.

Мате Брлошић, шеф хрватске пољопривредне коморе, каже да би кукуруз ове године могао да буде “риједак као злато” и да ће опоравак пољопривреде и сточарства трајати годинама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.