Студенти живе са родитељима, а за живот зарађују у кафанама

Бањалука - У већини европских земаља студенти не живе са родитељима, што није случај у БиХ, гдје 58 одсто њих на предавања иде са родитељског прага, док половина оних који одлуче зарађивати да би олакшали трошкове студирања, обављају послове који немају никакве везе са њиховим факултетима.

Показали су то најновији подаци "Евростудента", једног од најзначајнијих међународних истраживања о социјалним и економским условима студентске популације, које је спроведено у 30 земаља.

Квалитет наставе и услове студирања на нашим факултетима оцијенили су тројком, што је иста оцјена као и у Хрватској и Румунији. Нешто задовољнији су студенти у Србији, Црној Гори, Словачкој и Литванији, док су најзадовољнији Скандинавци, Ирци и Холанђани.

Када је у питању одгађање почетка студирања послије завршетка средње школе, и то на период од двије године, у БиХ је осам одсто младих који не желе индексе чим матурирају. У Србији и Хрватској та цифра износи седам одсто. Највећи проценат младих који одгађају студије забиљежен је у Шведској, и то 47, и у Финској 39 одсто.

Добијање посла прије уписа на факултет на листи приоритета младих је у Скандинавији и Швајцарској, гдје трећина њих ради прије него што почне студирати. Са друге стране, тек пет одсто младих у БиХ пронађе посао прије него што се упише на факултет, чиме смо на самом зачељу када је у питању ова ставка, и то заједно са Србијом и Грузијом.

У већини земаља у којима је рађено истраживање "Евростудента" студенти који су запослени раде у областима које су искључиво уско повезане са њиховим студијима. Међутим, више од 50 одсто младих у БиХ, али и у Хрватској, Ирској, Холандији, Пољској, Србији и Словачкој имају плаћене послове који немају никакве везе са њиховим областима студирања.

Када је ријеч о поријеклу студената, већина долази из породица чији родитељи немају високо образовање. Исти случај је и са Србијом и Хрватском.

- У БиХ 52 одсто студената има родитеље који немају факултетску диплому - наведено је у студији "Евростудент".

Готово сви студенти из земаља које су укључене у ту студију су релативно млади, тачније, двоје од троје су млађи од 35 година.

- У БиХ 81 одсто студената је млађе од 25 година. Највише старијих студената има у Скандинавији, а најмање у Украјини, Грузији и Русији - истакнуто је у истраживању.

По броју часова који студенти проведу учећи, БиХ је готово на самом дну и само је Француска гора од ње.

- Студенти у БиХ седмично 19 часова проведу на предавањима, а 14 часова издвајају за учење - наводи "Евростудент".

У Србији студенти уче 18 часова и похађају наставу 19 часова, док су у Хрватској 20 часова на предавањима, а уче 15.

Економски аналитичар Зоран Павловић каже да студенти продужавају период учења захваљујући чињеници да нема радних мјеста гдје би могли бити запослени. Каже да су многи млади, ма колико били амбициозни, и реални па схватају да су могућности запошљавања у БиХ минорне или готово никакве па се уписују на студије.

- Ако током студија желе да зарађују, млади обично раде као конобари или продавци, што нема везе са њиховим факултетом, али то им једино стоји на располагању - истакао је Павловић.

Недостатак посла, са друге стране, присиљава младе да живе са родитељима, јер немају од чега да живе ако их напусте.

- Када све саберемо, пословна клима је веома лоша у БиХ, и то посебно за младе, који су принуђени да живе у родитељском дому и по завршетку студија, а раде оно за шта се нису школовали, чак и када дипломирају - додао је Павловић.

Дипломци

У Републици Српској припаднице њежнијег пола су изгледа марљивије када је у питању учење од младића.

То доказују и подаци Завода за статистику РС, према којима је РС лани добила 6.006 дипломаца. Од укупног броја дипломираних 56,9 одсто биле су дјевојке.

ЖИВОТНИ ПРОСТОР

58 одсто студената живи са родитељима

52 одсто родитеља студената немају високо образовање

ПОСАО

око 20 одсто студената ради док полаже испите

више од 50 одсто обавља послове који немају никакве везе са њиховим студијима

око пет одсто младих ради прије студија

ШКОЛОВАЊЕ  

19 часова проведу на предавањима

14 часова издвајају за учење

8 одсто младих одгађа студије на двије године послије завршетка средње школе

81 одсто студената млађе од 25 година

ТРОШКОВИ

80 одсто мјесечних прихода иде им на трошкове живота, као што су смјештај, храна, превоз и комуникације

ПОТОМСТВО

три одсто студената има дјецу

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.