Стратегија развоја Мркоњић Града до 2012. године

Од ове до 2012. године мркоњићка општина треба да постане атрактивна средина за улагања, као угодно и престижно мјесто за живот... Мркоњић Град, који је од главног града удаљен педесетак километара, има реалне шансе за бржи развој, нагласио Зоран Тегелтија

МРКОЊИЋ ГРAД - Општина Мркоњић Град добила је најзначајнији документ - Стратегију развоја општине од 2007. до 2012. године. У овом периоду мркоњићка општина треба да постане атрактивна средина за улагања, угодно и престижно мјесто за живот, пружајући праве прилике младим људима. Иначе, реализацијом стратегије развоја до 2012. године Мркоњић Град треба да у партнерству са сусједним општинама и Владом постане регионални центар југозападног дијела Републике Српске, који омогућује саобраћајну и другу интеграцију овога простора у европске токове. - Ми смо изради стратегије развоја године посветили посебну пажњу. На изради овог документа уз општински развојни тим и партнерску групу била је ангажована Регионална развојна агенција "Еда" из Бање Луке. О нацрту документа вођена је широка јавна расправа и уважени су сви аргументовани приједлози и сугестије - рекао је начелник мркоњићке општине Зоран Тегелтија. Он је нагласио да је стратегија развоја најважнији документ за будућност мркоњићке општине. Она "трасира" све путеве развоја ове крајишке општине, која има амбицију да што прије доспије у круг развијених општина у Српској. За то постоје природни и људски потенцијали, јер површина општине, у којој живи око 22 хиљаде становника, износи 685 квадратних километара, тако да је густина насељености 31 становник по квадратном километру. Процјењује се да 48 одсто становништва живи у градском, а 52 у насељима на селу. Становништво на селу посебно добре резултате постиже у производњи млијека. Тако је у прошлој години од пољопривредника откупљено 9,9 милиона литара млијека. На подручју мркоњићке општине постоје значајна налазишта руде боксита, бентонита, угља, кварца, мермера..., чија је експлоатација на ниском нивоу. Наиме, осим експлоатације боксита у Лисковици и Пецкој и бентонита у Герзову, друга рудна богатства се не експлоатишу. Управо у области рударства, дрвопрерађивачке индустрије, предузетништва и малог бизниса леже највеће резерве за бржи развој. Стратешки циљ у стратегији је развој малих и средњих предузећа и повећање извоза те развој предузетништва да се достигне однос од најмање 30 становника по пословном објекту. Наиме, планирано је да се у наредних пет година отвори у привреди 800, а у услужним дјелатностима још 400 нових радних мјеста. Језеро Балкана и Бочац, те Зеленковац пружају могућности развоја излетничког и спортско-рекреативног туризма. На располагању су потенцијали за ловни и вјерски туризам у Медној, Густовари и Герзову. - Град и општина који су удаљени педесетак километара од главног града Републике имају реалну шансу за брз развој. То је наша велика шанса, а ако се томе дода најављена градња аутопута Средња Европа - Јадран, преко Мркоњића и Шипова то нам даје додатан оптимизам и увјерење да ћемо у нашим плановима успјети - оптимиста је Зоран Тегелтија. С. ДAКИЋ Туризам У стратегији је назначена промоција Мркоњић Града као атрактивне инвестиционе и туристичке локације. Тако је предвиђено да се годишње организује најмање 60 дана туристичких атрактивних догађаја. Предвиђена је изградња Мастер плана за Балкану, Студије "Манифестациони туризам и развој предузетништва у Мркоњић Граду", те пилот пројекта сеоског туризма.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.