Страх од приватизације

СОКОЛAЦ - Центар за унапређење пољопривреде Соколац формиран је прије готово три деценије, с циљем да производи сјеме прилагођено надморској висини од преко 850 метара.

Неизвјесна судбина Центра за унапређење пољопривреде Соколац

Aко би се само дијелом новца, који се даје за набавку сјеменског материјала, помогло функционисање соколачког Центра, они би у року од неколико година достигли производњу од 200 до 300 тона елитног сјемена годишње

СЛИКA: Ненад Крсмановић                           ФОТО: Б. Гајевић

Једна од основних функција била му је производња властитог безвирусног сјемена кромпира (елите), као основе за даљу производњу сјемена ове културе.

Према ријечима директора Ненада Крсмановића, улога Центра за унапређење пољопривреде Соколац и циљеви због којих је својевремено формиран актуелни су и сада. Међутим, већ неколико година ова научноистраживачка установа суочава се са великим проблемима у раду.

Изгубила је статус стратешког предузећа и на списку је фирми које су обухваћене процесом приватизације. Не добија више финансијску помоћ из републичког буџета.

- Aко се има у виду да је производња хране стратешко питање сваке државе и да се то поготово односи на ову врсту производње, поставља се питање зашто је одлучено да се овај центар приватизује. У Федерацији БиХ има око 50 произвођача сјеменског кромпира, али на бази увозног елитног сјемена. Произвођачи сјемена у Републици Српској такође су ослоњени на увоз елите, углавном из Холандије. Једино ми можемо од иницијалне биљке да произведемо мини-гомољ, суперелиту и елиту - појаснио је Крсмановић.

Он је нагласио да се много новца даје за увоз сјеменског кромпира. Aко би се, нагласио је Крсмановић, само малим дијелом тог новца помогло функционисање соколачког Центра, они би могли, у року од неколико година, достићи производњу од 200 до 300 тона елитног сјемена годишње.

Информација о стању у Центру за унапређење пољопривреде Соколац разматрана је, ових дана, и на сједници Скупштине општине. Одборници су једногласно подржали иницијативу да се овај центар врати у категорију предузећа од стратешког интереса за Републику Српску, односно да се изузме из процеса приватизације. У рад центра треба укључити и стручњаке са Пољопривредног факултета Универзитета у Источном Сарајеву, а требало би размотрити и могућност повезивања са царинском службом по питању фитопатолошких истраживања, чиме би се обезбиједила додатна средства за развој.

О свему овоме представници општине и Центра разговараће са одговорнима у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.

Основни задаци

Један од задатака Центра је и образовање кадрова и стицање властитих знања, али и повећање приноса на имањима пољопривредника у брдско-планинским подручјима и смањење  веома изражене миграције становништва из села у град.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.