Стотину километара бициклом сваки дан

ПРИЈЕДОР - Мало је људи који немају здравствених проблема у старости, а један од оних који са лакоћом "носи" пуних 86 година је Миливој Рончевић из Приједора.

Овај некадашњи учитељ, а сада веома активни пензионер, виђен је на свим манифестацијама које организују планинари на Козари, а прије свега учесник је свих 12 традиционалних васкршњих бициклијада.

- Био сам учитељ, па сам по природи позива путовао до удаљених сеоских школа. У то вријеме бицикл је био једино и најбрже превозно средство за нас просвјетне раднике - прича Миливој и додаје да нема дана да не сједне на бицикл било да је то само коју стотину метара по потребне намирнице или рекреативно до удаљене Ламовите.

- Бицикл возим од када знам за себе. Сваки дан дневно пређем и по сто километара, а ову манифестацију не пропуштам, тако да за себе могу рећи да бициклом не идем једино у кревет - каже Рончевић

Љути се, каже, на људе из своје генерације јер их има још у Приједору који би такође могли да сједну на бициклу и одржавају форму и виталност.

- Ма имам је боље ноге од ове дјеце, свашта су претуриле и издржале - прича Миливој.

Рођен у центру Приједора, један је од ријетких који је пензију као учитељ и наставник зарадио у селу и свега је седам година радио у граду.
- Радио сам у Ламовитој, Омарској и Бистрици, а најприје у Врбљанима, то је између Кључа, Јајца и Мркоњић Града. То мјесто је удаљено 32 километра од Кључа и за девет мјесеци сам прешао 1.500 километара. За један дан сам прелазио и по 64 километра и ништа ми није било тешко и није ни данас - вели Миливој.

Каже да ни у овим поодмаклим годинама нема посебних здравствених проблема.

- Варакам се са притиском већ одавно и сада имам таблете у џепу, али то је све. Тешко ми буде кад видим своје обољеле вршњаке, а знам да су сами криви што не могу на своје ноге, што сами себи нису помогли да им старост буде љепша - каже он.

Као учитељ почео је радити још 1945. године. Његов мото у животу је увијек радити и бити активан и помоћи коме год се може.

Миливој Рончевић је, већ по традицији, годинама најстарији учесник Васкршње бициклијаде, па је тако било и ове године.

- Сваке године добијем по неки поклон, а ове је то био ланац за бицикл. Захвалан сам што ме се сјете, али још захвалнији својим ногама које ме још носе - рекао је Миливој.

Он је додао да се деси, иако дневно пређе око 100 километара, да на том путу не сретне ниједног бициклисту.

- То је срамота јер је бицикл најздравије превозно средство, а ефекти упражњавања вожење бициклом као рекреације су вишеструки - каже Рончевић.

Повреде

Рончевић је истакао да је имао много повреда, али га то није спријечило да вози бицикл.

- Ни сам не знам колико сам имао повреда. Преживио сам и теже повреде, ломове, ратна страдања али још сам покретан и издржљив. Једном нисам стигао на старт бициклијаде јер нисам на вријеме видио да ми је пукла гума, али то сам брзо надокнадио - рекао је Рончевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.