Стиже прољеће на -уста Дрине-

БИЈЕЉИНA - Ушће ријеке Дрине код Раче заиста личи на разјапљена уста неке преголеме рибе или засавичког змаја, која злослутно пријете да ће прогутати све што им се приближи - чамце, аласе, бродове... Широка су, веле, више од два километра, јер је потребно толико простора да се плаховита Дрина улије у Саву.

У ствари, ушће Дрине чини њен главни ток и још неколико рукаваца, Дриница, из којих куља смарагдна вода.

Кроз та раскриљена "уста Дрине" у Саву стижу велике, скоро немјерљиве количине пијеска, шљунка и муља од отргнутих обала у доњем току ријеке.

Због тога даноноћно реморкери и багери ваде шљунак и пијесак са ушћа и одвозе га у луку Лагет у Босуту или у Сремску Митровицу.

Прољеће на "уста Дрине" не стиже одједном, преко ноћи и изненада. Оно се најављује данима, још од доласка корморана на ове ријеке почетком марта. Навале ове грабљивице однекуд из Паноније, па се немилице баце на рибу - лове је и крилима и кљуновима, ногама, лармом... Ове прождрљивице могу да прогутају рибу тешку до килограма. За један дан улове више рибе него сви рачански аласи.

- Корморани су велика казна. Брука су и за људе и за природу. Никако другачије не могу да их назовем осим превелика казна која се сручи на нас. Aлави су да им нема равног у цијелом животињском свијету. Када крену у лов, закриле ријеку, ударају крилима и свим дијеловима тијела. Срећом овога прољећа их је неупоредиво мање него претходних година - вајка се рачански алас Перо Николић - Рус.

Прољеће на "уста Дрине" стиже и са кошавом, вјетром, који је, по свему судећи, из краја одакле долазе и прождрљиви корморани. Сјури се кошава с Карпата, проструји кроз Панонију, протутњи кроз Београд, па крене узводно Савом до босутских шума. Тутњи три дана, а онда умине.

- Додуше, кошава дува три, седам или десет дана. То јој је мјера. Овога пута дувала је три дана. Њој нема препрека. Завуче се, чини ми се, и у џепове. Узвитла воду на ријекама, али то је једини вјетар на овим ријекама послије којег долази олакшање. Када она стане, људи су дружељубивији, ведрији и разговорљивији. И животиње су веселије. Послије других вјетрова све је мрзовољно и натмурено. Чим кошава мине, ето и прољећа - нешто ведрије казује Рус.

Стари дуд

Стиже прољеће у Рачу, некада гласовиту, монденску и узаврелу варош на ријеци Сави, недалеко од "уста Дрине". Зна се то и по напупалим младицама врба, топола, јањева, јасенова и другог дрвећа. Посебно се то примјећује по младицама старог, стогодишњег дуда у Рачи. Он је један од ријетких свједока сјајних рачанских дана, када су у њу долазиле бијеле лађе из Београда, возови из Угљевика и Бијељине, с једне и они широки, велики возови из Шида с друге стране ријеке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.