Стиже ли нам раст камата: Новац скупљи, рате веће

САРАЈЕВО - Због везаности конвертибилне марке за евро и снажне интеграције банкарског сектора, свака одлука Европске централне банке све директније се прелива и на џепове грађана БиХ. За хиљаде домаћинстава која отплаћују стамбене и потрошачке кредите, питање више није да ли ће се промјене осјетити, већ колико и када.

• Европска централна банка повећала је основне каматне стопе за 25 базних поена на 2,25 одсто.
• Економисти упозоравају да ће се одлуке ЕЦБ-а, због везаности КМ за евро, директно одразити и на грађане БиХ.
• Највише су погођени корисници кредита везаних за Еурибор, јер раст референтне стопе повећава мјесечне рате.
• Према процјенама, код кредита од 100.000 КМ рата би могла порасти око 8 до 15 КМ мјесечно.

Указују на ово економисти након одлуке Европске централне банке (ЕЦБ) да у оквиру најновијег циклуса монетарне политике подигне основне каматне стопе за 25 базних поена, на 2,25 одсто, уз истовремено упозорење да се очекује виша инфлација и спорији привредни раст у еврозони, изазван појачаним геополитичким тензијама и енергетском нестабилношћу.

У образложењу одлуке наведено је да поремећаји на тржишту енергената и глобални политички ризици остају кључни фактор неизвјесности за европску економију.

Стручњаци истичу да је ријеч о очекиваном потезу, чији је примарни задатак контрола инфлације. Главни извори инфлаторних притисака и даље су, како наводе, раст цијена енергената, нафте, гаса и вјештачког ђубрива, као и поремећаји у глобалним ланцима снабдијевања, додатно појачани кризама на Блиском истоку и у ширем региону Ирана. Такви услови, како се оцјењује, одржавају притисак на централне банке да задрже рестриктивну монетарну политику.

Према оцјенама економиста, оваква одлука, у комбинацији са већ високим нивоом каматних стопа, значи наставак периода скупог задуживања у еврозони, што ће се посредно и директно одразити и на земље попут БиХ. Највећем ризику изложени су корисници кредита чија је камата везана за Еурибор, референтну стопу по којој европске банке међусобно позајмљују новац. Када он расте, и укупна каматна стопа на кредит скаче, што директно повећава мјесечне обавезе грађана и предузећа.

Финансијски стручњак Владимир Васић истиче да су посебно осјетљиви они који имају стамбене кредите са варијабилном каматном стопом. 

- Раст референтне каматне стопе сигурно није добра вијест за кредитне кориснике, прије свега оне са стамбеним кредитима. Новац постаје скупљи, а рате ће бити веће. Највише ће то осјетити они који су се недавно задужили, јер би мјесечно оптерећење могло значајно порасти - каже Васић.

Он додаје да је ЕЦБ овим потезом реаговала на упорне инфлаторне притиске, те да је ријеч о наставку политике скупог новца чији је циљ враћање инфлације у циљане оквире. Према његовим ријечима, није реално очекивати брз преокрет негативних трендова. На питање колико би ово ново европско стезање каиша могло трајати, Васић процјењује да се ефекти рестриктивне политике могу очекивати у периоду од најмање шест до девет мјесеци, а могуће и дуже у зависности од кретања инфлације и геополитичких ризика.

Инвеститори тренутно процјењују да би ЕЦБ могла спровести још једно до два додатна повећања каматних стопа, што значи да би период скупог новца у еврозони могао потрајати и током наредних мјесеци, уз наставак притиска на кредитна тржишта.

Калкулација

Повећање Еурибора од 0,25 процентних поена има релативно ограничен, али ипак примјетан утицај на висину мјесечних рата стамбених кредита. Према банкарским калкулацијама, код просјечног стамбеног кредита од око 100.000 конвертибилних марака на рок отплате од 20 година, овакво кретање каматних стопа у пракси би могло довести до раста мјесечне рате од осам до 15 марака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.