Стид највећа препрека на путу до помоћи

БАЊАЛУКА - Економска несигурност, осјећај изолованости и трендови који се појављују на социјалним мрежама непрекидно праве притисак на младе, али и одрасле, што угрожава њихово ментално здравље и повећава ризик од депресије и анксиозности.

Рекао је ово за "Глас Српске" координатор за ментално здравље у Републици Српској Горан Рачетовић поводом Свјетског дана психотерапије, који је обиљежен јуче. Он је истакао да свако у себи гради штит одбране и како ће се носити са одређеним проблемима.

- Глобално смо изложени бројним факторима који утичу на наш начин размишљања. Социјалне мреже намећу начин понашања, што доводи до изоловања од породице и друштва - казао је Рачетовић.

Према његовим ријечима, кроз ране интервенције, дестигматизацију и приступ психотерапији друштво може пружити подршку за изградњу отпорности и здравијег живота младих.

- Млади се суочавају с бројним притисцима који утичу на сметње у менталном здрављу које су у порасту, како у свијету тако и код нас. Различити су фактори који утичу, али углавном учимо од модела који имамо крај себе у раном животном добу. Млади много ствари покупе од родитеља, породице и ближе околине - навео је он.

Како је појаснио, сметње у менталном здрављу више се не смију посматрати кроз призму психијатрије, већ и кроз шири спектар психолошких сметњи.

- Статистички, свака четврта особа на свијету барем једном у животу доживи неку врсту менталне потешкоће, посебно међу младима. Депресија и анксиозност предњаче као најчешћи поремећаји расположења, док се и проблеми повезани с алкохолизмом такође биљеже у значајном порасту - истакао је Рачетовић и додао да је брига о менталном здрављу једнако битна као и о физичком здрављу.

Додао је да је данас један од највећих изазова у рјешавању проблема менталног здравља стигматизовање ове теме.

- Аутостигма, односно осјећај стида код појединаца који траже помоћ, додатно отежава приступ подршци - истакао је он.

Према психолозима, млади су изложени бројним неповољним факторима, што потврђује и директор Удружења "Нова генерација", у оквиру којег дјелује бесплатна савјетодавна линију за дјецу и младе "плави телефон", Саша Рисојевић. Он истиче да на мјесечном нивоу имају око 400 позива из цијеле БиХ.

- Зову због страха, анксиозности, депресије. У посљедње вријеме имамо и пораст броја позива који се тичу суицида и суицидних мисли код младих и одраслих - казао је Рисојевић.

Појаснио је да се доста позива односи и на насиље на интернету, због чега настају поменути проблеми менталног здравља.

- Дјеца без адекватне подршке најчешће осјећају депресију, анксиозност или запостављеност. Ове године 48 случајева насиља пријављено је путем "плавог телефона", а у тај број рачуна се и покушај суицида код младих - рекао је Рисојевић.

Превенција

Добојски љекари у оквиру раног откривања депресије мјесечно прегледају 350 пацијената, а депресија је посебно присутна код породиља и трудница, које то најчешће крију и ријетко затраже стручну помоћ.

- Од овог броја 20 покаже симптоме депресије, а 10 буде упућено на лијечење у Центар за ментално здравље - изјавила је епидемиолог у Дому здравља Добој Ана Чеклић Стевановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.