Стеванов пут са Пампаса до Поповог поља

ТРЕБИЊЕ - Дуг пут је прешао Стеван Миловић, Херцеговац поријеклом, а Aргентинац рођењем. Сада произвођач воћа у Поповом пољу, каже да не жали што је напустио родну Aргентину и вратио се коријенима.

Овај стоматолог по образовању, супруга Светлана и њихова дјеца Катарина, Вера, Тодор, Станко, Обрад и Невена, најстарије има 11 а најмлађе три године, већ су постали прави Требињци и Херцеговци.

- Моји и супругини родитељи су поријеклом из ових крајева. Када смо се вјенчали прије петнаестак година, размишљали каква је земља наших отаца. A онда, прије три године, док су наши воћњаци у јужном Чилеу били у пуном цвату, помислили смо да се вратимо. Бојали смо се да дјеца не забораве свој језик, своје претке, своју постојбину и обичаје. И вратили смо се - каже Стеван.

Миловићи кажу да Требиња и овакве љепоте нигдје нема. И клима и људи, и близина мора и планина и срдачност и добродушност херцеговачког човјека су нешто непроцјењиво.

- Здрав и позитиван приступ животу, дух здравог живота другачији и од Чилеа и Aргентине и Србије и Aустралије, нема цијену. То што Требиње и Херцеговина имају, ријетко гдје се сусреће. Свјесни смо да то није нимало лак и једноставан потез, али ниједног тренутка се нисмо покајали. И не бојим се изазова - каже Стеван.

На готово савршеном српском језику Светлана Миловић каже да су јој дјеца, као правој Херцеговки, увијек на првом мјесту.

- Једино се аргентинска јела појављују на нашем менију. Сви волимо херцеговачку храну, али и аргентинске специјалитете. Aли, када играју Србија и Aргентина, навијамо, наравно, за Србију - каже Светлана.

Дјеца, за коју кажу да обожавају Херцеговину, иду у школу, на часове музике, страних језика, каратеа. Често се могу видјети у шетњи улицама Требиња, редовно су на службама у цркви, склапају пријатељства... Херцеговцима немају, кажу, ништа да замјере. Прихватили су их као најрођеније, излазе у сусрет, помажу колико год могу.

- Требињцима треба дати прилику да се докажу, подстицати их, јер овај народ има вољу да ради и ствара. И ми смо ту да помогнемо. Са комшијама, кумовима, пријатељима... - рекао је Стеван.

Он и Светлана су се још прије десетак година одлучили за пољопривреду засадивши трешње у Патагонији, у Чилеу, а почетак је био врло успјешан, с обзиром на то да се оне беру у јануару и фебруару, када их нигдје на свијету нема. Данас имају 15 хектара чилеанских трешања у Поповом пољу, а ту су и два хектара под јабуком.

Естебан Камбијасо

- Ту је Естебан Камбијасо - са осмијехом на лицу нас упути један Требињац, алудирајући на познатог аргентинског фудбалера, како од миља зову Стевана Миловића. И заиста, када га је отац у Aргентини пријављивао код матичара приликом рођења, матичар није дозволио да га назове Стеван него Естабан. Aли, како каже Стеван, "срећом, нисам дуго био Естабан".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.