Стефан Митровић, директор Јединице за координацију ољопривредних пројеката: Српска јача бедеме за заштиту од поплава

Милијана Латиновић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Стефан Митровић, директор Јединице за координацију ољопривредних пројеката: Српска јача бедеме за заштиту од поплава

На подручју Републике Српске реализује се седам пројеката из области заштите од поплава, управљања водама, развоја наводњавања и руралног пословања, укупне вриједности 166,86 милиона марака.

Истакао је ово директор Јединице за координацију пољопривредних пројеката при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Стефан Митровић и додао да се наведени пројекти финансирају средствима Свјетске банке и Међународног фонда за развој пољопривреде (ИФАД).

- У току је имплементација пет пројеката за које је новац обезбиједила Свјетска банка, док се друга два реализују у сарадњи с ИФАД-ом. У овој години планирана су улагања од око 44,42 милиона марака од укупног износа - рекао је Митровић.

* ГЛАС: Које пројекте Јединица реализује у сарадњи са Свјетском банком?

МИТРОВИЋ: Међу пројектима који се финансирају новцем Свјетске банке највреднији је хитни пројекат опоравка од поплава, чија је укупна вриједност 75 милиона КМ. У овој години планиране су активности у вриједности од око 18 милиона, од чега је 12 милиона КМ намијењено за санацију клизишта на подручју цијеле РС. Овај пројекат реализујемо са предузећем "Путеви РС" и планирано је да све буде завршено на јесен. Осим тога, реализујемо и два грант пројекта, управљање водама ријеке Дрине и управљање шумама и крајолицима који су мање номиналне вриједности.

* ГЛАС: Докле се дошло са припремама за изградњу дринског насипа и када ће почети радови?

МИТРОВИЋ: Изградња дринског насипа је најважнији пројекат који реализујемо, а чија је вриједност око 21,52 милиона КМ. Планирано је да радови почну 15. јуна, а тендер за избор извођача радова расписан је прошле седмице. Ријеч је о изградњи насипа у дужини од 33 километра, а чија би изградња требало да траје четири или пет година. Прва фаза ће обухватити подручје Јање, које је најугроженија територија. За изградњу дринског насипа потребна је површина од око 160 хектара. Дио тог земљишта је у власништву РС, дио припада граду Бијељина, а има и парцела које откупљује локална заједница, а које су у власништву мјештана.

* ГЛАС: У којој фази је изградња система за наводњавање и на којим подручјима се пројекат реализује?

МИТРОВИЋ: Вриједност пројекта развоја наводњавања је 35,46 милиона марака, а у овој години планирано је улагање од 12,45 милиона. До краја године завршићемо радове на подручју Требиња, гдје ће системима за наводњавање бити покривено више од 800 хектара, док ће системи бити изграђени и на више од 400 хектара у Братунцу. Иначе, систем за наводњавање у Братунцу је најсложенији јер се ради на више микролокација, првенствено на парцелама гдје се производе малине. Уједно је и један од најскупљих, а вриједност система је 20.000 КМ по хектару. Произвођачи на овом подручју убудуће ће, без обзира на сушу, остваривати и до 40 одсто више приноса захваљујући овом систему. У Поткозарју је планирана изградња система за наводњавање на површини од око 1.000 хектара, док ће се на подручју Семберије радити систем на око 500 хектара.

* ГЛАС: Које пројекте Јединица реализује у сарадњи с ИФАД-ом?

МИТРОВИЋ: Ова јединица је формирана управо због реализације пројеката у сарадњи с ИФАД-ом, која траје дуже од 20 година. Тренутно радимо на развоју руралног пословања, а вриједност тог пројекта је скоро 17 милиона марака, а биће завршен у марту идуће године. Једна од компоненти овог пројекта је развој руралне инфраструктуре, за које постоји велико интересовање међу пољопривредницима у 20 општина. Кроз овај пројекат обезбјеђујемо и пољопривредну механизацију, али и садни материјал. Из средстава ИФАД-а углавном се финансира око 70 одсто вриједности пројекта, док остатак новца обезбјеђују локалне заједнице и мали пољопривредни произвођачи путем задруга и удружења. Овим фондом реализујемо и програм развоја конкурентности у руралним подручјима, чија је вриједност 11 милиона марака, а чија је имплементација почела прошле године.

Ефекти наводњавања

* ГЛАС: Колико хектара обрадивог земљишта је покривено системима за наводњавање у РС?

МИТРОВИЋ: Системи за наводњавање већ су завршени на 620 хектара у Семберији и на 202 хектара у Пелагићеву и већ показују колика је корист од наводњавања јер пољопривредници у тим крајевима имају далеко веће приносе него тамо гдје нема система за наводњавање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.