Стечајна имовина у ланцима бирократије

БАЊАЛУКА - Дуготрајни судски поступци, неријешена имовинско-правна питања и неусклађеност података у катастру и земљишним књигама главни су разлози због којих стечајни поступци у Српској трају и по двије деценије, упозоравају стечајни управници, који истичу да би брже рјешавање спорова и измјене закона знатно убрзали цијели процес.

Иако Закон о стечају РС, који је на снази од 2016. године, прописује да се поступак мора окончати у року од годину дана, у пракси поједини поступци трају и више од петнаест година.

Стечајни управник Драган Продић каже за "Глас" да су највећи проблеми у поступку управо дуготрајни судски процеси, као и неријешена имовинско-правна питања.

- Неријешена имовина која се често води као посјед, а власништво је државно. Ти процеси који се воде код Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове (РУГИПП) и других јавних органа морали би бити бржи и једноставнији - истакао је Продић.

Он додаје да прописи предвиђају да предмети "хитне природе" имају предност у раду судова и арбитража, али да се у пракси то правило не поштује.

- На другостепено рјешење РУГИПП-а чека се и по десет мјесеци. Потом слиједи управни спор и нови трошкови који падају на терет стечајног дужника. Ми константно шаљемо ургенције, али одговор је увијек исти - "предмет ће доћи на ред" - нагласио је Продић.

Он сматра да би, када би се судски спорови рјешавали у разумном року, било реално окончати стечај у двије године.

- Умјесто тога поступци се развлаче, нарочито ако је имовина државна или неуређена у катастру и земљишним књигама. Раније се имовина могла продавати у фактичком стању, али данас све мора бити "очишћено", што додатно успорава процес - објаснио је Продић.

Дугогодишњи стечајни управник Мирко Марчета сагласан је да су судски процеси највећа кочница и да их је неопходно убрзати и поједноставити.

- Поступци пред судовима трају предуго. Треба их скратити и учинити ефикаснијим. Такође, велики проблем су неријешени имовинско-правни односи, који се сада покушавају усагласити између катастра и земљишних књига, што додатно отежава цијели процес - казао је Марчета.

Њихова колегиница Наташа Косић указује и на нелогичности у систему, истичући да се често исти власници који су фирму довели до стечаја појављују на лицитацијама и купују нову имовину.

- Није логично да власник фирме у стечају или повезана лица учествују на лицитацијама и нуде милионске износе, док су повјериоци остали ненамирени. Морају се у закону направити измјене које ће то спријечити - нагласила је Косићева.

Министар правде Републике Српске Горан Селак потврдио је да ће се ускоро кренути у израду новог законског рјешења, у шта ће бити укључени сви релевантни субјекти, од представника привредних судова, стечајних управника, пословна заједница и Пореска управа.

- Програмом рада ове године није планирана измјена Закона о стечају, наредне године ћемо започети израду новог документа. Простора за унапређење увијек има, а циљ је да се поступци учине ефикаснијим и краћим на добробит свих учесника у стечајном процесу - поручио је Селак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.