Стари сјај мараске

ЉУБИЊЕ - Вишња се на велика врата враћа у Љубињско поље. Посљедња озбиљнија берба мараске обављена је ратне 1993, послије чега су засади покрчени и пропали.

Овог љета на дијелу двогодишњих садница, на плантажама приватног предузећа "Вишња" из Љубиња, по ријечима директора Гојка Лечића, чекају "први род - по који килограм".

A то је, подсјећа Лечић, тек нови почетак, јер не треба заборавити да је прије рата овдје продаја мараске, као аутохтоне сорте што успијева од Требиња до Задра, уговарана још у јануару:

- У основи, то је био само један од адута приватном предузећу "Вишња", чији је власник Aнита Ђевеница из Чапљине, да у Љубињском пољу, на 105 хектара, подигне засаде са 20.000 мараске и 60.000 садница облачинске вишње. Млади воћњаци су у добром стању, редовно их одржавамо, максималан род очекујемо десете године. Љубињско поље се одавно показало као одлично за вишњу и трешњу, тако да ће убудуће бити све до нас који га обрађујемо и о њему бринемо.

Слично размишља и 12 задругара љубињске Опште задруге "Стела" који су у истом пољу на 16,5 хектара засадили 12.000 садница, као и мањи воћари попут Владе Јахуре, Петра Турањанина, Слободана Новокмета, Ристе Козића, Aлександра Козића и Божидара Тохоља, чији се млади воћњаци пружају испод припољских села Крајпоља, Вођена и Дубочице.

Златни период овдашњег вишњарства, који је текао од 1965. до 1987, а кулминацију достигао седамдесетих година прошлог вијека, свима је остао у пријатним успоменама; не само као угодно сјећање него и нада да би се нешто слично могло поновити. Зато су се Љубињци од прије пет година почели интензивно бавити и њеном расадничком производњом у Поповом и Љубињском пољу и селу Жрвањ, производећи годишње по неколико стотина хиљада садница и продајући их по цијенама од 50 фенинга до двије марке, зависно од квалитета, по цијелој БиХ.

И у овом послу наш саговорник Гојко Лечић био је међу најуспјешнијим, а претпрошле године, са 200.000 продатих садница - и највећи произвођач у Републици Српској!

- Потражња за садницама, које осим мене узгајају Славко Илић и Данило Јањић, у односу на ранији период, унеколико је опала, али тржиште још није презасићено - каже он.

Међутим, додао је, зато је потражња за плодом вишње велика. Прошлог љета купци су је у воћњацима плаћали по 1,60 марака, док јој се цијена у малопродаји кретала од двије до три марке за килограм.

- A одраније знамо да је мараска у вријеме пуне родности давала и по стотину килограма по стаблу - прича Славко.

Ово је, другим ријечима, најилустративнији доказ да од вишње, без обзира на то да ли је ријеч о мараски или облачинској, нема ништа рентабилније што се може по јединици површине узгојити у Љубињском пољу. И да вишњари имају лијепу будућност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.