Стари кош постао музејска вриједност

ПРИЈЕДОР - На аутобуској станици у селу Гаћани пронађен је један од два прва коша у Приједору, што је пробудило носталгију многих Приједорчана који су, сада давних шездесетих година, на игралишту у кругу гимназије играли кошарку.

Један од оних који се са носталгијом присјећа тих времена је Миленко Радивојац, који истиче да је на том игралишту заједно са садашњим начелником општине Марком Павићем, Весом Крчмаром, новинаром Бором Грубићем и још неколицином другова играо кошарку.

- Терен је био од шљаке, кош са конструкцијом укопан у земљу  и ту су играли физичко готово сви средњошколци, не само гимназијалци. Било је веома напорно трчати по том оштром, ситном камењу јер тада није било патика, па смо играли боси и данима смо послије тога имали крваве подливе на ногама и нисмо могли да ходамо - прича Радивојац.

Један од носталгичара Небојша Ножинић додаје да је негдје 1967. године на иницијативу Момчила Мрђе, професора филозофије у Гимназији, основана и прва кошаркашка екипа.

- Била је то прва екипа кошаркаша која ће касније прерасти у клуб под називом "Прогрес" што је можда коријен данашње клупске кошарке у Приједору - потврђује Ножинић.

Он се присјећа и да су тада имали појачање, будући да је један од Звездиних кошаркаша тога времена био на одслужењу војног рока у приједорској касарни "Жарко Згоњанин" и да је редовно тренирао на том терену.

- Кош је касније премјештен у двориште школе "Мира Цикота", касније учитељске, па школе мјешовитих занимања, а данас је то простор дворишта Музеја Козаре - рекао је Ножинић.

Он је истакао да никоме није јасно како је кош доспио у Гаћане, као и гдје се налази други кош, који је до деведесетих година био пред мостом пред стадионом "Берек".

- Још увијек се између себе договарамо да покушамо да пронађемо тај други кош, препознатљив управо по тој конструкцији која је ручно рађена. Онда ћемо покренути иницијативу да се они смјесте у двориште, сада лапидаријум Музеја Козаре. Сматрамо да је већ сада за младе људе овог града то свједочанство о историји спорта на овим просторима и да би требало да то буде и за све будуће генерације - рекао је Ножинић.

Директор Музеја Козаре Миленко Радивојац каже да би иницијативу подржао, а касније би се разматрао и начин како да кошеви постану дио музејске поставке.

Клубови

Радивојац је рекао да су многи из његове генерације нашли касније своје мјесто у великим кошаркашким клубовима као што су Раднички из Београда, сарајевска Босна и загребачка Цибона.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.