Стали сви радови у пољопривреди

Бањалука - Сви радови у пољопривреди стали су посљедњих дана због лоших временских прилика, што ће ратарима нанијети нову штету.

Пољопривредници кажу да је жетва кукуруза стала, иако није била озбиљно ни кренула, а иста ситуација је и са сјетвом пшенице. Ништа боља ситуација није ни са кромпиром, који је због претјеране влаге у веома лошем стању.

Предсједник Удружења пољопривредника и мљекара РС Владимир Усорац каже да ово вријеме не дозвољава да се било шта ради у њивама.

- Ратари ће опет имати знатну штету - рекао је Усорац.

Предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС Стојан Маринковић каже да пољопривредници што прије морају да припреме земљиште и посију озиме културе, јер истиче оптимални рок.

- У случају да овакве временске прилике потрају, дошло би до смањења ионако начетог приноса свих пољопривредних култура, осим кукуруза, гдје су забиљежени добри приноси - рекао је Маринковић.

Пољопривредници у Лијевче пољу, који су протеклих дана почели да ваде кромпир, кажу да ће род ове године бити преполовљен у односу на прошлу. Драшко Бањац, који има четири хектара кромпира, плаши се да и оно што убере неће имати коме да га прода. Површине под кромпиром су биле поплављене, а због влажне земље оштећен је и онај који није био под водом, што је знатно утицало на квалитет.

- Домаћи произвођачи никад нису били у тежој ситуацији и тешко да ћемо се покрити ове године - каже Бањац и додаје да додатни проблем представља то што је тржиште БиХ преплављено увозним кромпиром.

Потешкоће са вађењем кромпира има и произвођач из Вилуса код Градишке Милан Страживук, који је на 8,5 хектара посијао кромпир, а до сада је извађен са око 6,5 хектара.

- Под знаком питања је када ћемо и хоћемо ли моћи извадити остатак кромпира због влажности земљишта. Принос је задовољавајући, али нас ремети то што се увозе велике количине, тако да цијена није задовољавајућа - каже Страживук.

Пољопривредне машине не могу ући у њиве ни на подручју Српца. Кукуруз је засијан на 8.500 хектара, а до сада је берба обављена тек на око 30 одсто површина.

- На парцелама које су суве приноси се крећу у просјеку око шест тона по хектару, а на онима које су биле под водом умањени су до 50 одсто. Квалитет зрна је лош и због велике количине влаге појавили су се плијесан и труљење, па је кукуруз неопходно складиштити у силосе за сушење, што поскупљује трошкове производње - каже начелник Општинског одјељења за пољопривреду Мићо Малбашић и додаје да ће због касног брања кукуруза, пшеница, умјесто на 900, бити засијана само на 450 до 500 хектара.

Слична ситуација је и у Котор Варошу, гдје ће ове јесени бити засијано око 70 хектара пшеницом, јечмом и осталим културама. Због беспарице пољопривредници у посљедњих неколико година нису заинтересовани за сјетву пшенице. За регресирано гориво пријављено је свега 50 ратара.

Соја

Тешка ситуација је и у производњи соје, а у Земљорадничкој организацији "Кооперативни центар" у Ситнешима код Српца, која под овом уљарицом има 90 хектара, кажу да су до сада жетву обавили тек на трећини засијаних површина.

- Чекамо љепше дане да са комбајнима уђемо у влажније парцеле, гдје су приноси преполовљени и крећу се око тоне по хектару - рекао је већински власник овог центра Неђо Вујић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.