Шта кочи радове на траси коридора 5Ц код Добоја?

БАЊАЛУКА, ДОБОЈ - У Републици Српској у току су радови на неколико локација с циљем проширења мреже аутопутева, али послови не иду по планираној динамици, између осталог, на траси коридора 5Ц јер су извођачи наишли на непредвиђену препреку и то у тунелу.

Такозвани трансевропски коридор 5Ц представља главну транспортну руту у БиХ од сјевера ка југу. Повезује Будимпешту (Мађарска) са јадранском луком Плоче (Хрватска).

У БиХ дужина коридора је око 335 километара, а дио планиране секције која пролази кроз Српску износи око 46,6 километара и ради се о три дионице на основу доступног описа пројекта.

На проблеме је недавно указао вршилац дужности директора "Аутопутева Републике Српске" Радован Вишковић, а односе се на тунел "Путниково брдо" на другој дионици коридора, познатој као добојска обилазница која управо због великог броја објеката, тунела, мостова и сложених геолошких услова важи за најзахтјевнију на цијелом коридору кроз Републику Српску.

Наводећи да је извођач радова "Интеграл инжењеринг" наишао на геолошки проблем, није износио више детаља, осим да није била предвиђена та врста материјала као и да се није очекивала по пројекту прије десет и више година, а на основу којег се и ушло у ове радове.

Други проблем на овој траси је што тунел дијелом прелази и ентитетску границу и улази у ФБиХ, а за тај дио није добијена грађевинска дозвола, не кријући да ће то све продужити рокове за завршетак изградње објеката.

То су за "Глас Српске" потврдили и у "Аутопутевима Српске".

Проблеми у извођењу радова су настали због изузетно неповољне геолошке слике терена на локацији тунела "Путниково брдо 1" који су, како су навели у писаном одговору, узроковали неповољне утицаје на стабилност тунела.

- То се нарочито односи на слијегање тла, промјењиви ниво подземних вода те међусобни утицај једне тунелске цијеви на другу. Велика геолошка разноликост на малом простору довела је до утицаја који се у прописаном обиму претходних хидрогеолошких и геотехничких истраживања нису могли предвидјети - тврде у "Аутопутевима Српске".

Нова пројектантска рјешења и препоруке су као главни циљ поставили утврђивање узрока појава деформација у тунелима. Успостављен је и строжи режим додатних испитивања и стални хидрогеолошки и геотехнички мониторинг.

- На основу добијених резултата пројектант је предложио нова техничка рјешења те на основу њих извођач радова прилагодио и промијенио технологију и методологију извођења радова у складу са промјењивим условима на терену - наводе надлежни.

И поред свега тога и даље је, признају, непознато када ће све бити завршено.

- С обзиром на то да су поједина испитивања и детаљне анализе нових техничких рјешења у току, а посебно немогућност утицаја на законску регулативу у ФБиХ, због које није издата грађевинска дозвола за дио радова на територији ФБиХ, у овом моменту није могуће одредити тачну динамику и рок завршетка преосталих радова - поручено је из тог републичког јавног предузећа.

Прва дионица на коридору 5Ц од петље Товира до петље Костајница у саобраћај је званично пуштена 30. августа 2022. Пројекат је финансиран  кредитима ЕБРД-а од 70 милиона евра и грантом ЕУ од око 15 милиона евра.

 

• Историја

Први планови за изградњу аутопута кроз БиХ, као дио трансевропског копненог коридора, започети су касних седамдесетих година прошлог вијека. Траса коридора дефинисана је 1981. године и након широких јавних консултација формално је одобрена као дио Просторног плана БиХ из 1982. године.

Дионице  коридора  кроз Српску

* петља Руданка (Костајница) - петља Јоховац (Товира)

(дужина 6,1 километар)

* Обилазница око Добоја, дионица Руданка - "Путниково брдо 2" (дужина 5,3 километра)

* дионица Товира (Јоховац) - Вукосавље (дужина 36 километара)

Пресјек тунела

"Путниково брдо 1" - дужине 1.595 метара

"Путниково брдо 2" - (дужине 700 метара, од чега је 580 метара унутар граница РС

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.