Српско рукописно насљеђе у Москви: Истраживање средњовјековних рукописа

МОСКВА - Уговор којим је одређен начин научне сарадње између Библиотеке Српске Патријаршије и Државног историјског музеја потписан је након вишемјесечних припрема и усаглашавања текста, уз благослов Светог архијерејског синода 16. фебруара у Москви.

У име Библиотеке Српске Патријаршије уговор је потписао управник др Зоран Недељковић, а у име Државног историјског музеја директор те установе др Алексеј Константинович Љевикин. Свечаном чину потписивања присуствовали су замјеници директора Државног историјског музеја, др Олга Александровна Сиротина и др Марина Викторовна Чистјаковна, као и представници Библиотеке Патријаршије, проф. др Зоран Ранковић и др Ана Рашковић.

Истраживање српских средњовјековних рукописа

Након срдачног разговора, представници Библиотеке Патријаршије одмах су започели рад на српским средњовјековним рукописима у збирци А. И. Хлудова, која садржи седамдесет и пет српских рукописа из периода од 14. до 18. вијека, од којих је обрађено више од педесет рукописа за потребе израде будућег Инвентара српских средњовјековних рукописа.

Осим наведене збирке, у другим фондовима Државног историјског музеја чува се и друга бројна, готово неистражена, српска рукописна грађа: Рукописни фонд Синодалне библиотеке, Збирка Уварова, Збирка Барасова, Збирка рукописа Воскресенско Ново-јерусалимског манастира и Збирка Черткова, као и евентуално у појединим другим фондовима музеја.

Заборављено културно насљеђе

Заборављено српско средњовјековно рукописно насљеђе, скривено у трезорима Државног историјског музеја у Москви, коначно ће угледати свјетлост дана. Претпоставља се да се тамо налази више од сто осамдесет рукописа који никада нијесу систематски истражени нити представљени јавности.

Представници Библиотеке Српске Патријаршије покренули су амбициозан пројекат чији је циљ да се ово драгоцјено културно благо попише, проучи и представи свијету.

План је да се, након детаљних истраживања која су у току, до краја наредне године објави Инвентар српских средњовјековних рукописа Државног историјског музеја у Москви. Овај капитални пројекат представљаће изузетан допринос упознавању и вредновању српске средњовјековне рукописне баштине која се чува у Руској Федерацији.

Подршка из Русије и Србије

Пројекат је добио снажну подршку како из Русије, тако и из Србије. Изузетну помоћ у реализацији овог подухвата пружио је митрополит волоколамски Антоније, предсједник Одјељења за спољне црквене послове Московске патријаршије. Значајну улогу одиграо је и директор Руског дома у Београду Јевгеније Александрович Баранов.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.