Српске сестре помажу болесном Бошњаку

Приједор - Несрећа не пита за вјеру и националност. Али исто важи и за доброту.

Тако су чланице Кола српских сестара из Приједора међу првима притекле у помоћ Бошњаку Сафету Капетановићу из Љубије. Његову породицу је посљедње двије деценије снашло много муке, а додатни ударац задат им је кад се Сафет тешко разболио.

Капетановићи су се давне 1993. године одселили у Федерацију БиХ из родне Љубије у коју су се касније вратили, пишу Новости.

Сафет је са супругом Мелихом добио синове Едвина (14) и осмогодишњег Ведина. Сафет је некада радио у приједорској „Тргопродаји", али је остао без посла. Покушавали су да почну из почетка, али им се није дало. Он је радио за надницу и некако су преживљавали, све док Мелиха није доживјела мождани удар. На срећу, опоравила се, али је наставила скупо лијечење. Кажу, у Федерацији нису могли да остваре никаква права ни помоћ, па су одлучили да се врате у Љубију.

Дочекао их је девастиран стан, који је Сафет уз помоћ људи добре воље успио да окречи и понешто поправи, а када је хтио да реновира купатило, породицу је задесила нова несрећа.

Судбина је хтјела да Сафета задеси оно што је прошла Мелиха. Доживио је инфаркт, а потом и мождани удар. Од тада не може да се креће, а тада почиње борба  породице за голи живот и парче хљеба.

Немогуће је живјети, куповати лијекове и школовати два основца са Сафетовом пензијом од 145 марака, која је једино примање Капетановића.

''Једемо у јавној кухињи. Нисам знала да то постоји, већ ми је рекла једна комшиница. Да тога нема, дјеца би ми била гладна. Све бисмо ми некако да је мој Сафет здрав. Он је био вриједан, радан човјек, који би нама све стекао, али несрећа је хтјела да падне у постељу'', кроз сузе прича Мелиха.

Док она прича, Сафет непомично лежи у кревету, а осмогодишњи син Ведин га љуби и грли. Мелиха каже, да он страшно тешко проживљава очеву болест.

''Дијете је, треба му отац и тешко му је да га гледа таквог'',  прича Мелиха, иза чијих леђа се крије мали Ведин.

Тешка судбина ове поштене породице дубоко је дирнула Приједорчане, становнике Љубије, људе у појединим предузећима, дијаспори, хуманитарним организацијама.

Када су чуле у каквим условима живе Капетановићи, чланице Кола српских сестара организовале су акцију и донијеле помоћ. Душанка Матијаш, једна од чланица Кола је мајка погинулог борца Војске Републике Српске.

''То ме не спутава да некоме донесем помоћ. Ти људи мени нису ништа криви. Ми не гледамо ко је ко, ни ко је које вјере, једноставно је важно бити човјек. Не може се остати имун на муке ове дјеце'',  каже Душанка.

Уз све друго што им је преко потребно, Сафету је неопходно и бањско лијечење. Мелиха и дјеца се надају да би му то убрзало опоравак. Иако су жељни свега, у врху њихове листе је само једно. Како каже мали Ведин: „Да ми тата стане на ноге!"

Обрадовали дјечака  

Мали Ведин се највише обрадовао „чоколину", које је добио од Кола српских сестара. Мелиха каже да их је звала и питала их да јој то донесу, ако имају.

''Мој Ведо то воли, иако више није тако мали, обожава то да једе, па сам их питала имају ли 'чоколино' '', каже Мелиха.

Каже, Едвин је тинејџер, он неће да прича о томе.

Чекају волонтере  

Капетановићима је помогао и град Приједор. У оквиру средстава за одрживи повратак ова породица добила је донацију у материјалу за санацију дотрајалог стана, вриједну око три хиљаде марака.

Помогло је и предузеће „Водовод Приједор", реновирао им је водоводне цијеви. Сада су овој породици потребни волонтери, који ће им помоћи да до краја реновирају стан, јер материјал већ имају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.