Српска за живот пожељнија од ФБиХ

БAЊAЛУКA - Становници БиХ радије живе у Републици Српској него у Федерацији БиХ, што доказују и подаци да се током прошле године из ФБиХ у РС доселило 4.276 становника, а из РС у ФБиХ се одселило 3.413 људи.

У Републичком заводу за статистику кажу да је број досељених у РС из ФБиХ био још већи 2008. године, када се у Српску доселило 5.393 становника, а из ФБиХ одселило 4.385 људи. 

- Из ФБиХ су се у току 2009. године укупно одселила 22.652 лица, а из РС 9.950 становника. Од тога, највећи број био је старости од 20 до 39 година, и то 17.111 становника - подаци су Aгенције за статистику БиХ.

Поред ових миграција, у Српској је забиљежена и унутрашња међуопштинска миграција становника.

- Број становника који су се селили из једних у друге општине Српске износи 6.145 - кажу у Републичком заводу за статистику и додају да је просјечна старост миграната у 2009. години износила 26 година.

Додају да су промјене пребивалишта посматране према полу готово изједначене, 50,94 одсто је жена, а 49,06 одсто мушкараца.

- Највише људи доселило се у Бањалуку, и то 2.202, од тога из других општина РС 1.616, из ФБиХ 542, а из Брчко дистрикта 44 становника - истичу у Заводу.

Према регистру Завода, послије Бањалуке, у току прошле године највише људи доселило се у Бијељину, и то 1.099, у Добој 584, а затим у Зворник, Источно Ново Сарајево и Источну Илиџу.

- Најмање људи у 2009. години одлучило је да живи у Источном Дрвару и Источном Мостару, гдје је регистровано четири, односно пет досељеника. Послије ових општина, најмање људи, по 14, доселило се у општину Источни Стари Град и у Језеро - нагласили су у Заводу. 

Демограф Стево Пашалић каже да се из података о унутрашњим миграцијама може видјети да Српска има позитиван годишњи биланс у односу на ФБиХ и дистрикт Брчко.

- Поред тога, забиљежено је и исељавање из руралних ка урбаним срединама, тако да се јављају пренасељени градови и оне средине које остају пусте - каже Пашалић.

Додао је да је основни узрок зашто се становништво сели из руралних предјела неразвијена инфраструктура, те да су бољи услови за живот, образовање и социјализацију становништва у урбаним срединама.

Села

Демограф Стево Пашалић сматра да је рјешење да се становништво задржи на селима то да се ради на ревитализацији руралних средина, да се развија пољопривреда и сточарство, како би људи имали шта да раде и од чега да живе, а самим ти и да остају на селима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.