Српска усклађује прописе у области противградне заштите са земљама региона

БАЊАЛУКА - Пољопривредници у Српској који не желе да збрајају штету од временских неприлика мораће осигурати своју производњу, јер противградна заштита не може у потпуности сачувати усјеве и воћњаке од града, а ни у републичкој каси нема довољно новца за исплату милионских одштета изазваних природним силама.

У сусједним земљама штета од града се третира као и свака друга штета настала усљед дејства више силе попут поплава, мраза и суше и судски поступци за њихову накнаду се не покрећу или се тужбени захтјеви одбијају као неосновани.

Да­ би ускладили прописе са Србијом, Хрватском и Словенијом, али и унаприједили систем противградне заштите, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС је припремило нацрт закона о противградној заштити, у који је уврштен нови члан према којем предузеће “Противградне превентиве РС” није одговорно за штету насталу због града, уколико је дјеловало превентивно у складу са расположивим ресурсима.

- Због непостојања такве формулације у садашњем закону рад предузећа оптерећује велики број тужби за накнаду штете од града, иако су предузете све активности у складу са људским и материјалним могућностима. Доношење нових прописа требало би да подстакне пољопривреднике да се више одлучују на осигурање усјева, а не да покрећу судске поступке за утврђивање одговорности за штету насталу усљед више силе - наведено је у образложењу нацрта закона о противградној заштити РС.

У документу стоји да је циљ превентивног дјеловања смањење штете од елементарне непогоде, а не пружање апсолутне заштите, јер је то технички и технолошки неизводиво.

- Одбрана од града не подразумијева стоодстотну заштиту брањене територије и економски најразвијеније земље свијета постижу између 60 до 70 одсто заштите, али и са тим процентом се остварује заштита усјева у вишемилионским износима, што оправдава смисао превентивног дјеловања - стоји у предложеним законским рјешењима.

Директор “Противградне превентиве РС” Тихомир Дејановић каже да је ефикасност заштите од градоносних облака у Српској између 50 и 70 одсто те да пољопривредници на стоодстотну заштиту могу рачунати само ако осигурају производњу, подигну противградне мреже и дјелује предузеће.

- Ниједан набројани сегмент самостално не може обезбиједити апсолутну заштиту, а наши произвођачи се искључиво ослањају на нас. Не користе осигурање, иако им ресорно министарство даје субвенцију, а када дође до штете туже нас и траже енормне износе за надокнаду. Имамо сада тужбу по којој пољопривредник тражи 600.000 КМ, што је бесмислено. Закон је покушај да ствари уведемо у реалне оквире - категоричан је Дејановић.

Појаснио је да до штете од града може доћи из више разлога, попут забрана испаљивања ракета због безбједности ваздушног саобраћаја, затим доласка формираних градоносних облака из Хрватске, Србије или небрањеног дијела Српске или ФБиХ, као и због специфичне метеоролошке ситуације, када се прати више десетина грмљавинских облака.

- По тужбама које добијамо испада да је предузеће криво зато што је настао град, као да га ми стварамо, а не да се боримо против њега. Наш оперативни буџет већ двије деценије је два милиона КМ и тим новцем плаћамо стријелце, стално запослене, купујемо ракете, одржавамо возила и опрему па не можемо исплаћивати одштету, то не ради ни једна друга земља - рекао је Дејановић.

Климатске промјене

Тихомир Дејановић каже да се посљедице климатских промјена све више осјећају на подручју Српске, што показују и подаци о све већем броју дана праћења и дејства противградним ракетама.

- Ове сезоне смо дејствовали 32 дана и испалили 1.271 ракету, а вишегодишњи просјек је 22 дана и 720 ракета. Због повећане потрошње ракета потребна су нам додатна средства, због чега је и донесена одлука да пољопривредници умјесто досадашњих 1,8 КМ издвајају четири марке по хектару обрадивог земљишта за противградну заштиту. Одлука је уврштена у нови закон и примјењиваће се од идуће године - навео је Дејановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.