Српска што прије да отвори центар за кардиохирургију

Београд - Република Српска мора што прије да отвори кардиохируршки центар, можда и два, а биће покренута и иницијатива да се у Српској и Србији поставе дефибрилатори на јавним мјестима као превенција за изненадну срчану смрт, рекао је представник Удружења кардиолога Србије Горан Милашиновић, јавиле су агенције.

Милашиновић, који помаже љекарима из Републике Српске у едукацији у области кардиологије, рекао је новинарима у Београду да Српској предстоји изградња кардиохируршких центара како би срчани болесници могли да у се лијече и омогући уградња стентова и свих типова пејсмејкера.

Он је подсјетио да се у Бањалуци још увијек не раде кардиохируршке операције, односно операције бајпаса, вјештачке валвуле, озбиљне кардиохируршке операције.

- Желимо да едукујемо лекаре из Републике Српске и то радимо интензивно последњих 10 до 15 година. Срећни смо што данас велики број пацијената може да се лечи у Клиничком центру у Бањалуци. Урадили смо велике напоре на тренингу и непрестано и данас одлазимо у Републику Српску да помогнемо - додао је Милашиновић.

Он је навео да је иницијатива Радне група за срчане пејсмејкере и аритмије Удружења кардиолога Србије да се на јавним мјестима широм градова Србије поставе дефибрилатори, као превенција од изненадне срчане смрти и да ће покушати ту иницијативу проведу и у Српској у разговорима са министром здравља Српске Ранком Шкрбићем, по узору на Западну Европу.

Милашиновић је појаснио да када неко изгуби свијест зато што му срце стане, његова шанса да преживи ван болнице износи свега пет одсто, али у случају да на јавном мјесту постоји апарат дефибрилатор, његове шансе да преживи су 30 одсто.

Он је рекао да су у Министарству здравља Србије прихватили овај пројекат, а из европских средстава ће тражити помоћ за његово финансирање.

Наредне године планирано је да се прво у четири велика града у Србији поставе дефибрилатори на најмање 100 или 200 јавних мјеста.

Он је истакао да је важна и едукација људи како да препознају срчани застој и примјене електрошок.

Он је рекао да за Србију нема података колико на годишњем нивоу људи умире од изненадне срчане смрти, али да на нивоу Западне Европе изненада умре око пет на хиљаду људи.

- Претпостављамо да је иста ствар од нас, можда чак и мало више, јер је код нас морталитет умирања од срчане болести већа него на Западу. Повећава се број изненадне смрти и каридоваскуларних болести, јер се недовољна пажња поклања превенцији и даље људи не воде рачуна о холестеролу, о високом притиску, а ми смо нација која значајно пуши - додао је он.

Милашиновић је учествовао у београдском хотелу “Хајат” на самиту Европског удружења за срчане аритмије (ЕХРA), посвећеном феномену изненадне срчане смрти, на којем учествују представници 22 земље Источне и југоисточне Европе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.