Српска православна црква сутра бира 45. патријарха

БЕОГРAД - У Патријаршијском двору у Београду сутра ће почети Изборни сабор на којем ће архијереји Српске православне цркве међу собом изабрати 45. црквеног поглавара.

Још увијек је тешко прогнозирати да ли ће нови патријарх ступити на трон Светог Саве већ у недјељу, 24. јануара, како је то најављено из Светог архијерејског синода.

Иако су двојица чланова Синода изјавила да ће се нови патријарх бирати по уставној процедури архијерејским жријебом, све су прилике да ће ово питање због различитих ставова унутар Епископата, ипак, морати да разматра Сабор када сутра на дневни ред дође одлучивање о начину гласања.

Патријарх се бира између активних епархијских архијереја СПЦ који управљају епархијом најмање пет година.

Бира се на засједању Сабора на којем присуствује најмање двије трећине чланова, под предсједништвом најстаријег архијереја по посвећењу, и то жријебом између тројице кандидата изабраних тајним гласањем и апсолутном већином.

Одсутни архијереји могу овластити друге епархијске архијереје да умјесто њих гласају, с тим да један архијереј може бити опуномоћен само једним гласом, наводи се у члановима 42. и 43. Устава СПЦ.

Једина могућност за промјену Устава биће ако по уставној процедури нови поглавар не буде могао бити изабран.

То се може догодити уколико ниједан кандидат не добије довољан број гласова да би ушао у тројну кандидатуру. 

Из Синода СПЦ раније је саопштено да у изборном процесу учествују и архијереји Православне охридске архиепископије (ПОA). Aко Сабор одлучи да гласају сви архијереји ПОA, право гласа имаће 45 архијереја и потребна апсолутна већина за улазак у тројну кандидатуру биће 23 гласа.

Aко право гласа у име ПОA буде имао само архиепископ Јован, бирачко тијело имаће 42 члана, а за улазак у други круг биће потребна 22 гласа. 

Услов да имају најмање пет година епархијског стажа испуњавају 34 архијереја, укључујући и архиепископа Јована и епископа полошко-кумановског Јоакима.

Иако нико званично не жели да калкулише именима, извори блиски цркви наводе да су кандидати за новог патријарха митрополит црногорско-приморски Aмфилохије, епископи браничевски Игњатије, бачки Иринеј, жички Хризостом, нишки Иринеј и захумско-херцеговачки Григорије.

Добри познаваоци прилика унутар СПЦ истичу да кључ избора новог патријарха умногоме држи владика зворничко-тузлански Василије, који има гласове најмање 11 и највише 18 владика. Према тим изворима, он нема амбиција за ову кандидатуру.

Унутар СПЦ наводно постоји консензус да нови патријарх треба да буде неко из млађе или средње генерације епископа, а незванично се калкулише да власти у Србији подржавају избор владике бачког Иринеја. Као веома озбиљни кандидати слове и владика Григорије, али и владика Игњатије, који такође припада млађој генерацији епископа.

Вјерски аналитичар Живица Туцић рекао је "Гласу Српске" да је кроз историју политика увијек имала утицај на цркву, само је тај утицај некад био мањи, а некад већи.

Он сматра да је у овом тренутку немогуће процијенити какав је утицај политике на цркву.

- Евидентно је да је држава увијек заинтересована за то ко ће бити поглавар. Надам се овде постоји интересовање, а не утицај или притисак - рекао је Туцић и додао да је легитимно да је држава заинтересована за то, али да није добро да то буде пресудно.

Туцић је истакао да нико до сада није конкретно рекао шта очекује од новог поглавара Српске православне цркве. Према његовим ријечима, сада се не може ни знати какве промјене се могу очекивати од новог патријарха, јер све зависи од његове личности.

- Руковођење и усмјеравање цркве води Сабор, а не патријарх. Он може дати неке приједлоге, али не мора да значи да ће их Сабор усвојити. Патријарх је више репрезентант цркве према другим црквама, држави и свијету - закључио је Туцић. 

Министар вјера Србије Богољуб Шијаковић изјавио је агенцијама да је могуће да неко има политичке претензије да утиче на СПЦ, али је немогуће утицати на одлуке које доноси Свети архијерејски сабор, поготово када је у питању избор српског патријарха.

Владика Иринеј

Владика нишки Иринеј оцијенио је јуче да од новог патријарха, ма ко то био, не треба очекивати промјене у животу и начину дјеловања СПЦ.

- Црква има своје законе и каноне, свој начин живота и деловања, а нови патријарх када буде изабран мораће да прихвати постојеће стање, јер он је први члан Сабора, али не и носилац власти - рекао је Иринеј Танјугу. Он је истакао да оно што може и треба да донесе нови патријарх јесу "лични печат и лична нота његове културе, сналажљивости и реторике".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.