Српска добија прву ДНК базу података

Бањалука - Доношењем закона о бази података резултата анализа дезоксирибонуклеинске киселине (ДНК), Република Српска ће добити ДНК базу података и први пут ће бити регулисана област заштите података добијених ДНК анализом.

Приједлог овог закона је већ у скупштинској процедури, а пред посланицима би требало да се нађе 11. децембра.

Њиме се даје надлежност Заводу за судску медицину да води евиденцију о обављеним ДНК анализама и да податке доставља у базу података ДНК профила осумњичених и осуђених лица, несталих и неидентификованих лица и ДНК профила добијених из спорних биолошких трагова пронађених у вези са кривичним дјелом.

Директор Завода за судску медицину РС Жељко Каран казао је јуче "Гласу Српске" да закон предвиђа више различитих база података, међу којима су узорци осумњичених, окривљених, осуђених лица, као и узорци који се односе на нестала и неидентификована лица.

- Није битно да ли се ради о ратним случајевима или несталим, односно неидентификованим лицима која немају везе са ратом, јер ће ова база података бити од великог значаја - рекао је Каран.

Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС Недељко Митровић казао је да би овај закон требало да убрза процес идентификације несталих и неидентификованих лица, међу којима су и жртве рата, и да се цијели процес ослободи политизације из протеклих година.

Митровић је нагласио да се овим отвара правна могућност да Завод за судску медицину врши анализе посмртних остатака из рата за које постоје сви улазни елементи за идентификацију.

- Током протеклих година идентификовано је веома мало лица са списка несталих из Српске, тако да се надамо да ће то бити доста брже, једноставније и ослобођено политизације. Завод за судску медицину, који има на располагању ДНК лабораторију, могао би да заустави постојећи монопол који је злоупотребљаван у различите сврхе - рекао је Митровић.  

У приједлогу закона се наводи да ће ДНК регистар несталих и неидентификованих лица садржавати податке добијене анализом биолошког материјала узетог током обдукције непознатих посмртних остатака или форензичким прегледом непознатих дијелова тијела, чији се идентитет не може поуздано утврдити било којим другим методом.

Ту ће бити и подаци добијени послије ексхумације посмртних остатака, који се не могу идентификовати на било који други начин, и од лица која су у блиском сродству са лицима која су проглашена несталим.

Осим тога, све организације и установе на територији РС које имају податке о раније извршеним ДНК анализама дужне су да, у року од три мјесеца од дана успостављања базе података, доставе те податке у базу података ради њиховог уношења у одговарајући регистар.

- База података успоставиће се у року од девет мјесеци од дана ступања на снагу овог закона - наводи се у приједлогу закона.

Окружење

У предложеним законским рјешењима наводи се да велики број европских и свјетских земаља има ДНК базе података и да је доношење закона израз савремених потреба с циљем стварања основа за ефикаснији и економичнији кривични поступак и обезбјеђивање заштите људских права и слобода загарантованих Уставом и међународним актима.

У изради закона сагледана су рјешења заступљена у упоредном законодавству неких европских земаља те Хрватске, Србије и Црне Горе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.