Срећан крај приче о Жилету, псу у инвалидским колицима

Приједор - Прича о псу "Жилету" са Попове шапке, који је прије осам мјесеци из ватреног оружја рањен на овој македонској планини, добила је срећан крај прошлог мјесеца, када је пас на инвалидским колицима авионом пребачен преко океана да би стигао у своју удомитељску породицу у далекој Пенсилванији.

Тог 23. фебруара новинар и активиста Асоцијације за права животиња из Скопља Мери Јордановска телефоном је примила штуру информацију да је пас на планини рањен, али да је жив.

"Убрзо се знало да пас више никада неће моћи стати на своје задње ноге. Размишљала сам и о успављивању, јер тешко је гледати пса у пуној снази како се вуче на предњим ногама. Али "Жиле" је учинио нешто што ми људи врло ријетко чинимо. Прихватио је ствари какве јесу, вјеровао је људима безрезервно, волио их безусловно и наставио даље, као да се ништа није десило", рекла је Мери Срни поводом Свјетског дана заштите животиња.

Седам мјесеци "Жиле" је провео у ординацији ветеринара Марина Величковског у Скопљу. Вјежбао је ход на предњим ногама, а активисти за заштиту животиња свакодневно су га посјећивали, масирали га, бринули се о њему и чистили му собу.

"Путем друштвених мрежа о жЖилетуж су чули љубитељи животиња широм свијета. Почели су му стизати пакети хране, играчака и пелена, а прикупила сам и новац за куповину инвалидских колица. Онда је стигла порука од Ким Хемон из Америке која је затражила да буде прва на листи удомитеља пса. Рекла је да она и њен муж Џон имају усвојену кћерку Морган која болује од неуромиишићних поремећаја и којој треба баш такав пријатељ", сјећа се Мери.

Џон Хемон прошлог мјесеца дошао је у Македонију, а седам дана касније у Пенсилванију се вратио са псом који полако мијења живот његове шестогодишње кћерке, која је обољела због тога што јој је биолошка мајка овисник о дрогама.

"Морган никада прије није ушла у собу ноћу сама, а ријетко и дању. Сада то чини свакодневно у друштву свог "Жилета". Она се осјећа сигурније уз биће које, као ни она, није здраво", навела је Јордановска.

Мери је свјесна да је ово била права одлука за жЖилетовуж будућност. Иако би вољела да јој је ближе, свјесна је и чињенице да нема много људи у свијету спремних да усвоје хендикепираног пса.

"Не видим "Жилета" као парализованог пса. Можда ће неким ово звучати чудно, али ја га не видим ни као пса. Видим га као биће коме сам имала шансу помоћи и то сам и учинила. Он ми је вјеровао и вјеровао је да му желим најбоље. Сада стварно и има најбоље. Има породицу која брине о њему, која га воли и коју он воли. Не видим причу о "Жилету" као тужну причу. Видим је као примјер како људи треба да третирају животиње и како људи не треба да третирају животиње", додала је Мери.

Она наглашава да је пас у моменту пуцњаве лежао на леђима и да у том положају није могао бити никаква пријетња. Случај је пријавила полицији, истрага је отворена, али починилац до данас није нађен.

""Жилета" сам на Поповој шапки срела годину дана прије несреће. Спавао је испред моје викендице. Не знам како сам му дала то име, али жжилавж на македонском језику значи отпоран. Дала сам му име још кад је био здрав. Сада знам и зашто", каже Јордановска и додаје да је прича о "Жилету" најсрећнија епизода у њеном животу, без обзира на даљину од 22 сата путовања који је од њега дијеле.

Свјетски дан заштите животиња обиљежава се од 4. октобра 1931. године. Установљен је током конвенције еколога у Фиренци с циљем да упозори на положај угрожених животиња.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.